BORBA PROTIV EPIDEMIJE: Šta sve znamo o eksperimentalnom leku protiv ebole?

Ovaj serum je dosad dobilo dvoje državljana SAD, humanitarnih radnika, koji su se zarazili u Liberiji, a sada su u Atlanti na lečenju u Univerzitetskoj bolnici Emori

Španski misionar, koji je inficiran smrtonosnim virusom ebole u Liberiji, biće treća osoba sa Zapada koja će primiti eksperimentalni lek koji nikada nije testiran na ljudima i čije su količine ograničene.

Preporučujemo

U tekstu posvećenom eksperimentalnom serumu protiv ebole, agencija AP je navela da ova objava španskih vlasti pokreće pitanja zašto nijedan Afrikanac nije dobio taj lek i na koji način se odlučuje ko mu ima pristup.

Ovaj serum je dosad dobilo dvoje državljana SAD, humanitarnih radnika, koji su se zarazili u Liberiji, a sada su u Atlanti na lečenju u Univerzitetskoj bolnici Emori.

AP navodi da je o tom pitanju razgovarano i u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dok stručnjaci za ebolu upozoravaju da male količine eksperimentalnog leka neće zaustaviti epidemiju te bolesti koja se proširila na četiri afričke zemlje.

Eksperimentalni lek je poznat pod imenom ZMap (ZMapp) i to je koktel specijalno napravljenih antitela sa ciljem da napadne virus ebole.

O tom leku se, navodi AP, jako malo zna. Antitela su testirana na malom broju majmuna, ali ne i ljudi. Prema jednoj studiji, 43 odsto tretiranih majmuna, kod kojih su već bili izraženi simptomi, preživelo je posle uzimanja leka.

Lek proizvodi američka kompanija "Map bajofarmasjutikal" (Mapp Biopharmaceutical Inc) koja sada radi na kombinaciji tri antitela.

Zasad postoje samo male količine tog seruma. Američki zvaničnici navode da za dva do tri meseca mogu da se proizvedu veoma male količine, ukoliko se ne pronađe način da se to čini brže.

Navodeći da se oboleli američki humanitarci, koji primaju eksperimentalni serum, navodno sporo oporavljaju, agencija AP prenosi izjavu zdravstvenih zvaničnika koji ukazuju da ne postoji način da se utvrdi da li lek zaista pomaže ili će ta dva pacijenta biti među 40 odsto ljudi koji inače prežive.

Bez studije na ljudima, nije moguće znati da li lek može i da naškodi, umesto da pomogne.

AP dodaje da zasad nije jasno na koji način su španski zvaničnici došli do doze seruma. Španski misionar se, takođe, zarazio u Liberiji i sada je u bolnici u Madridu.

Ebola je odnela blizu 1.000 života u zapadnoj Africi, a Svetska zdravstvena organizacija je prošle sedmice proglasila međunarodnu vanrednu situaciju zbog epidemije.

Epidemijom ebole su, pored Nigerije, najteže pogođene Gvineja, Liberija, Sijera Leone.

Ebola je otkrivena 1976. godine i dobila je ime po reci koja se nalazi u današnjoj Demokratskoj Republici Kongo. Ova bolest se prenosi kontaktom sa izlučevinama zaražene osobe kao što su krv, pljuvačka i znoj.

Od nje je umrlo oko dve trećine obolelih tokom protekle četiri decenije, a u čak dve epidemije stopa smrtnosti je bila skoro 90 odsto.

U najnovijoj epidemiji stopa smrtnosti je oko 55 odsto.

(Telegraf.rs / Tanjug)