I Vest Point uči od vojvode Živojina Mišića! (FOTO)

Strane katedre za vojnu doktrinu, strategiju i taktiku veliku pažnju, kad je reč o obuci svojih budućnih vojnika, posvetile su strategiji Živojina Mišića, Cerskoj bici i proboju Solunskog fronta, a koriste se i iskustva srpskih bitaka iz oba svetska rata

Strane katedre za vojnu doktrinu, strategiju i taktiku veliku pažnju, kad je reč o obuci svojih budućnih vojnika, posvetile su strategiji Živojina Mišića, Cerskoj bici i proboju Solunskog fronta, a koriste se i iskustva srpskih bitaka iz oba svetska rata, ali i bombardovanja naše zemlje tokom 1999. godine.

Preporučujemo

Kolubarska bitka je jedna od najsjajnijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a upisana je tako i na stranicama istorije i u vojnim udžbenicima. Strategija koju je u borbi sa jačim i brojnijim neprijateljem na padinama Suvobora i Maljena primenio Živojin Mišić, postala je model iz kog se mnogo toga može i danas primeniti u vojsci, pišu Novosti.rs.

Na Katedri za društvene nauke Vojne akademije dobijen je odgovor na pitanje šta je to što je interesantno stranim vojnim školama kada je u pitanju ratna prošlost Srbije.

Profesor vojne istorije, potpukovnik Slobodan Đukić kaže da su burni događaji na ovim prostorima dali veliki doprinos ratničkoj teoriji i nauci iz koje stranci i te kako imaju šta da nauče.

- To se posebno odnosi na Kolubarsku bitku, koja je po mnogo čemu posebna. Pobeda u ovoj bici je osvojena manervom unazad, što se u ratovanju retko događa. Reč je o sukobu u kom je srpska strana preuzela defanzivnu ulogu. Posle povlačenja do Kolubare i okolnih planina, usledio je kontraudar koji je neprijatelja potpuno paralisao i omogućio nam briljantnu pobedu - objasnio je Đukić.

On je istakao i to da značaj operacije dovoljno govori i činjenica da je srpska vojska zarobila čak 42.000 austrougarskih vojnik, kao i ogromnu količinu ratne tehnike, municije i opreme.

Proboj Solunskog fronta u stranim udžbenicima navodi se kao primer borbe u kojoj jak motiv može da bude presudan element bitke. Na krilima želje da se što pre vrate u otadžbinu, srpski vojnici poveli su juriš savezničke vojske.

Srpski oficiri su se nakon povlačenja preko Albanije, upoznali sa načinom ratovanja na zapadnom frontu i doktrinom "artiljerija osvaja, pešadija zauzima".

- Na stranim vojnim školama se ne izučavaju samo pobede, već i porazi. U tom smislu, vojnoj nauci dragocena su iskustva iz Aprilskog rata, kada je Vojska Kraljevine Jugoslavije koja je tada imala 1,5 miliona vojnika, pobeđena za samo 12 dana - navodi Đukić za ovaj list.

Jugoslovenska verzija partizanskog načina ratovanja tokom Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetkom ratu, potvrdila je da gerilski pokreti otpora mogu biti uspešni ukoliko se vide na neprijateljskom terenu i uz neklonost lokalnog stanovništva.

- Ključna strategijska odluka doneta je krajem 1941. godine kada je rešeno da se partizanske snage premeste iz Srbije u Bosnu. Tito je imao dobru procenu kada je kreirao parolu da put ka Crvenoj armiji na istoku vodi preko Zapada. O tome najbolje govori činjenica da je do Bihaća stigao sa samo 600 boraca - kaže profesor potpukovnik Slobodan Đukić.

Bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, predstavlja riznicu vojničkog iskustva koja se temeljno i studiozno izučava među ozbiljnim vojskama u svetu. Ovaj sukob koji teorija određuje kao prvi veliki rat "trećeg talasa", pokazao je kako će se voditi i budući ratovi.

- Reč je o izrazito asimetričnom sukobu gde je ratište bilo na celoj državnoj teritoriji, što je bila potupno nova pojava. Takva vrsta rata zahteva upotrebu tehnike i tehnologije, a ljudstvo je u drugom planu. Strancima je sigurno poučna i dobra procena jugoslovenskog vojnog vhra da ne mobiliše sve raspoložive snage, već samo manji deo - pojašnjava potpukovnik.

(Telegraf.rs)