Ovo vam je uputstvo za prevođenje Njegoša!

Crnogorski rečnik kojim se bave u državnoj akademiji nauka i umetnosti (CANU) brojaće do 88.600 reči, a na osnovu njega, tvrde autori "drugim očima" ćete čitati crnogorske klasike

Ništa nije prvo izdanje "Rječnika" Vuka Karadžića iz 1818. godine koje je sadržalo 26.270 reči, u odnosu na ovaj današnji "crnogorski", kojim se bave u državnoj akademiji nauka i umetnosti (CANU) i broji sve do 88.600, pišu Novosti.

Preporučujemo

U CANU saopštavaju da su lekseme "izvučene" iz korpusa koji prezentuje leksiku od dela Petra I Petrovića Njegoša, preko crnogorskih narodnih govora, do savremenih crnogorskih pisaca i naučnog diskursa.

Rečnik, prvenac, biće uskoro štampan na ćiriličnom pismu, uz napomenu da se u kasnijim fazama može uraditi i latinično izdanje.

I dok ga jedni gledaju kao "ličnu kartu" identiteta, drugi ga smatraju apsurdnim. Primera radi, Adnan Čirgić, dosadašnji direktor Instituta za crnogorski jezik i književnost, tvrdi da on ne može poslužiti nikom.

- Reči su posložene azbučnim redom bez ikakvih neophodnih podataka o njima - nisu čak ni akcentovane, nema ni podataka odakle su preuzete, što bi ih jedino činilo upotrebljivim za dalji posao na izradi Rečnika - smatra Čirgić. - Tako se, recimo, na osnovu ovoga Registra može zaključiti da u crnogorskom jeziku postoji reč "s’utri", iako ona van frazema "s’utri dan" nema nikakvo značenje. Naravno, ni skener ni softver za tako nešto ne mogu biti odgovorni.

Da se ceo projekat "istrgao" iz ranije predviđenog programa tvrdi prof. dr Jelica Stojanović, sa Odseka za srpski jezik i južnoslovenske književnosti Filozofskog fakulteta u Nikšiću.

- Na kojoj sednici, kog odbora je prošao projekat sa tim nenaučnim i neutemeljenim nazivom? Ko je rukovodilac? Koliko znam, projekat je bio predviđen kao rečnik govora Crne Gore, podrazumevalo se, srpskog jezika. I građa je decenijama sakupljana kao građa rečnika srpskog jezika. Na tome su radili, nekad, vodeći lingvisti, najčešće iz Crne Gore - kaže, za "Novosti", Stojanovićeva. - Sada se radi, u suštini, o krađi i prekrađi onog što je srbistika u okviru svog leksikološkog i leksikografskog rada temeljno i naučno uradila, samo pokušavaju da to podvedu pod novo ime. Srbistika je stvorila metodološke i naučne okvire, u koje se uklapa velika građa, tako da se u ovom novom naumu CANU kopira ono u što je uloženo znanje i pregalaštvo srbista i podvodi pod crnogorski.

Profesorka Stojanović podseća da je u Crnoj Gori godinama na sceni projekat nasilja nad jezikom, vezan za stvaranje i nasilno uvođenje tzv. crnogorskog jezika i marginalizovanje srpskog jezika.

- Crnogorski jezik je politikantski iznuđeni projekat. Međutim, pošto se jezik ne može promeniti preko noći njegova suština je ostala ista, stabilna i nepromenjena. Kako god ga nazivali, što god propisivali, radi se o srpskom jeziku - ističe Stojanovićeva. - Proces je išao postupno da duboki rez izgleda manje vidljiv, strašan i neprirodan. Maternji jezik Crne Gore je bio, jeste i ostaće srpski jezik, jezik velike i duboke tradicije, velikog i originalnog kulturno-umetničkog i književnog nasleđa, jezik kojim su pisani veliki i stari spomenici na prostoru Crne Gore.

Crnogorski rečnik, po mišljenju Aleksandra Milanovića, profesora sa Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, može postojati samo ako postoji crnogorski jezik.

Ako u korpus tzv. crnogorskog rečnika, dodaje Milanović, ulazi Njegošov jezik, onda je u pitanju srpski rečnik, a takve savremene rečnike već imamo, počevši od više rečnika Njegoševog jezika sve do rečnika Matice srpske i rečnika Srpske akademije nauka i umetnosti.

- Kako su ove rečnike radili neuporedivo kompetentniji leksikografi i leksikolozi od sadašnjih crnogorskih kadrova, projekat takvog "crnogorskog rečnika" potpuna je naučna i stručna besmislica. U rečniku pisaca koji sebe smatraju Crnogorcima ne postoji niti jedna distinktivna reč u odnosu na celokupan rečnik srpskog jezika, sem ukoliko u pitanju nisu veštački i nasilno stvoreni neologizmi - kaže Milanović

(Telegraf.rs / Novosti)