RATNI RAJ: Gazu zamišljate kao užasno, siromašno mesto u ruševinama. Ovako ona stvarno izgleda (FOTO)

Jedna od najgušće naseljenih oblasti u svetu, u kojoj živi ogroman broj izbeglica, sa koje Hamas neumorno raketira Izrael a jevrejska država neumorno uzvraća, na kraju je ipak mesto u kome žive ljudi od krvi i mesa, ljudi kao vi i mi. Zavirite na ulice po kojima se kreću, ako želite da shvatite da i kod njih najveći broj ljudi samo želi da živi u miru

Pojas Gaze je oblast u okviru takozvane Države Palestine, na istočnoj obali Mediterana, koja se na jugu graniči sa Egiptom u dužini od oko 11 kilometara, a na istoku sa Izraelom u dužini od oko 51 kilometra. Na ovom malom, skučenom prostoru živi oko dva miliona ljudi, isključivo Palestinskih Arapa (i među njima 0,2 odsto hrišćana), što ovaj prostor čini jednim od najgušće naseljenih na celom svetu. Da stvar bude još gora, Gaza ima jedan od najviših stopa nataliteta na svetu, pa se tako svake godine broj stanovnika poveća za skoro tri odsto. Skoro polovina stanovništva je mlađa od 15 godina.

Ovaj pojas zemlje je naseljen još od drugog milenijuma pre nove ere, a grad Gaza je bio deo feničanskog pentapolisa; dakle, jedan od najbitnijih gradova. Gaza je bila i deo Starog Egipta pod faraonima, kao i jevrejskih kraljevstava tokom prvog milenijuma p. n. e. Potom su došli Grci, pa Rimljani, pa Vizantinci, pa Arapi, pa krstaši, pa Arapi ponovo, pa Turci.

1917. godine potpada pod britanski Palestinski mandat, a po planu UN o podeli Palestine na dve države iz 1947. godine trebalo je da postane deo arapskog dela. Nakon Arapsko-izraelskog rata 1948. godine potpada pod vlast Egipta i vremenom postaje inkorporirana u ovu državu, sve do 1967. godine kada oblast okupira Izrael u Šestodnevnom ratu.

Postala je centar otpora tokom Prve intifade, ali i tokom Druge. Izrael se 2005. godine unilaterno povlači sa ovog tla i raseljava sve Jevreje koji su na njemu živeli. 2007. godine na vlast dolazi Hamas, koji od tada odatle neprestano raketira Izrael.

70 odsto populacije pojasa Gaze živi ispod granice siromaštva, a BDP je sa 3,100 američkih dolara 164. na svetu. Na ovoj teritoriji operišu mali porodični biznisi koji uglavnom proizvode tekstil, sapune, rezbarije u maslinovom drvetu i suvenire. Tokom svoje okupacije, Izraelci su uspostavili mala moderna industrijska postrojenja. Izrael snabdeva Gazu električnom energijom.

Osnovni poljoprivredni proizvodi su masline, limun, povrće, halal govedina i mlečni proizvodi. Izvoze limun i cveće, uvoze hranu, potrošačke proizvode i građevinski materijal.

Klima je suva, zime su blage, leta su vrela. Teren je ravan ili talasast, sa peščanim dinama blizu obale. Najviši vrh je Abu Avdah sa 105 meatara nadmorske visine. Nedavno je otkriven prirodni gas. Vodu najviše crpe iz južnog Izraela, iz izvora Vadi Gaza.

2010. godine nepismenost među mladima u Gazi bila je ispod jednog procenta. 2012. bilo je pet univerziteta i osam novih škola u izgradnji. Ukupno postoji 640 škola koje opslužuju 441.452 dece.

Bolnice i klinike u Gazi nisu u najboljem stanju, niti je usluga na najvišem nivou, pre svega zbog nedostatka dobrog, obrazovanog i veštog kadra, a potom i zbog nedostatka kvalitetne opreme i lekova. Palestincima iz pojasa Gaze je moguće i da se leče u izraelskim bolnicama ali je za ovo neophodno da podnesu zahtev za medicinsku vizu. 2007. godine Izrael je odobrio 7.176 ovakvih zahteva, a odbio 1.627. Pre dve godine je počela gradnja dve dodatne bolnice koju finansiraju Turska i Saudijska Arabija.

Od sredine 20. veka, Gaza je dom mnogih savremenih palestinskih umetnika, poput slikara Fajeza Sersavija, Abdula Rahmana al Muzajana i Ismaila Šamuta, i mnogih drugih. Aktivni su i umetnici iz neprofitnih organizacija poput "Window From Gaza" i grupe Eltiqa. 2008. godine je otvoren muzej arheologije, a Norveška je 2004. godine finansirala otvaranja pozorišta u Gazi. Od 2005. organizuje se pozorišni festival. Jedan od najbitnijih mesta svakako je Kulturni centar "Rašad Šava", u kome se organizuju festivali, izložbe, a u okviru koga postoji i biblioteka. Postoji takođe i Francuski kulturni centar.

Gaza ima i zabavni park, zoo vrt, terene za fudbal, a pre četiri godine sagrađen je i olimpijski bazen za lokalni plivački klub. Brojni su hoteli na samoj obali Sredozemnog mora.

Mreža puteva koji povezuju gradove unutar pojasa Gaze - kao što su grad Gaza, Dajr al Bala, Kan Junis i Rafa - je najblaže rečeno užasna. Postoji jedna pruga koja ide od severa ka jugu ali nije operativna.

Međunarodni aerodrom "Jaser Arafat" je otvoren krajem 1998. godine ali ga je Izrael zatvorio dve godine docnije; naredne godine radarska stanica i kontrolni toranj su uništeni u bombardovanju izraelske vojske tokom Intifade al-Akse, a buldožeri su preorali pistu. Jedini aerodrom u funkciji je mali Guš Katif severno od Kan Junisa. Međutim, za poletanje bilo kakvog aviona potrebna je dozvola Izraela.

Postojali su planovi da se luka u Gazi proširi, ali su propali nakon Intifade al-Akse. Ipak, postoji marina koja je veoma aktivna.

Postoji najosnovnija zemaljska telefonska mreža, dok usluge mobilne telefonije nudi "PalTel" i izraelska kompanija "Cellcom". Prisutna su i četiri internet provajdera koji nude i ADSL.

Većina domaćinstava u Gazi, njih oko 70 odsto, poseduje radio i televizor, a oko 20 odsto poseduje lični računar.

Najpoznatije odmaralište je Al-Bustan, što znači "bašta, vrt", u kome se mogu naći restorani, kafei i bazeni za plivanje. Nalazi se na plaži severno od grada Gaze, a obično ga poseti oko 800 ljudi dnevno. Atmosfera je veoma "islamska", pošto su žene pod velom, i dozvoljena je samo islamska muzika. Sagradilo ga je dobrotvorno društvo povezano sa Hamasom.

(V. V.)