SVE O HAMASU: Lična karta pokreta koji vlada pojasom Gaze i teroriše Izrael (FOTO) (VIDEO)

Šta je Hamas? Kakvom se ideologijom vodi, koje ciljeve želi da ostvari? Kakva mu je unutrašnja struktura i ko su mu lideri? Odgovori na ova pitanja vas čekaju u ovom tekstu, u kome takođe možete saznati i kratku istoriju ove organizacije

Izrael je obnovio napade na Hamasove položaje u Gazi, posle dve relativno mirne godine u kojima je Hamas tek povremeno ispaljivao rakete na teritoriju jevrejske države, sve do ove godine kada je Hamas napade intenzivirao. Iskra koja je zapalila Bliski istok ovoga puta je bila otmica tri jevrejska tinejdžera, verovatno od strane pripadnika Hamasa, koji su ih mučili i zverski ubili. Hamas tvrdi da nije odgovoran za ovaj zločin, ali je Hamas ovaj čin pozdravio. Hamas, Hamas, Hamas, Hamas, Hamas. ŠTA JE HAMAS?!

Ime

Hamas je akronim od punog arapskog naziva ove organizacije koji glasi "Islamski pokret otpora". Reč "hamas" znači "posvećenost", "revnost", "entuzijazam" na Alahovom putu, ali pripadnici pokreta ime interpretiraju i kao "snaga i hrabrost".

Ideologija i ciljevi

Povelja Hamasa iz 1988. godine postavila je ideološke temelje ovog pokreta koji važe i danas. Pre svega, identifikovan je kao Muslimanstvo bratstvo u Palestini. Svoju borbu protiv Jevreja vide kao "veliku i ozbiljnu", i pozivaju na stvaranje islamističke države u Svetoj zemlji, koja bi zamenila Izrael i sadašnje Palestinske teritorije; drugim rečima, cilj Hamasa je uništenje Države Izrael.

Ovaj dokument takođe iznosi tvrdnju da su Jevreji putem lukave manipulacije velikih imperijalnih zemalja i tajnih društava izazvali niz događaja i katastrofa koje sežu sve do Francuske revolucije (potom uključujući i Prvi svetski rat, Oktobarsku revoluciju u Rusiji, Drugi svetski rat, prvo stvaranje Društva naroda a potom i Ujedinjenih nacija), zbog čega se poziva na džihad protiv Izraela, do pobede ili mučeništva.

Jedan od najkontraverznijih delova ove povelje je i sledeća rečenica koja se stavlja u usta proroka Muhameda: "Vreme neće doći sve dok se muslimani ne budu borili protiv Jevreja i ubijali ih; dok se Jevreji ne budu sakrivali iza kamenja i drveća, koje će govoriti: O muslimani! Neki se Jevrejin krije iza mene, dođi i ubij ga!".

Međutim, mnogi visoko pozicionirani ljudi u Hamasu vide ovu povelju kao stvar prošlosti koju je pregazilo vreme, ali koja ne može biti promenjena iz unutrašnjih razloga. Više se ne može naći ni na njihovom sajtu, na kome postoji samo program sa poslednjih izbora.

Od kako su u pojasu Gazi preuzeli vlast 2007. godine, postojali su nezvanični i vaninstitucionalni pokušaji da se hidžab za žene uvede kao obaveza, ali nikada nisu sprovedeni do kraja. Međutim, Hamasova vlada ima Ministarstvo za propagiranje islama unutar koga se nalazi Komitet za vrlinu čiji pripadnici imaju zadatak da upozoravaju građane na opasnosti koje sa sobom nose neprilično oblačenje, kartanje i odlaženje na ljubavne sastanke.

Pojedini lokalni zvaničnici Hamasa su pokušali da u svojim zajednicama nametnu islamski način oblačenja ali bez uspeha. Zato se na ovakve stvari gleda kao na "incidente, a ne kao na zvaničnu politiku". Neki visoki službenici pokreta takođe su izjavljivali da im je uzor Turska pod Tajipom Erdoganom, ali nije jasno koliko je ovakvo uverenje prihvaćeno u samoj organizaciji.

Struktura i vođstvo

Hamas je podeljen na tri krila: političko, vojno, i ono koje se bavi društvenim aktivnostima.

"Madžlis al-Šura", odnosno (Generalno) Savetničko veće, je telo koje donosi sve najbitnije političke, društvene i vojne odluke. U njemu sede predstavnici lokalnih savetničkih veća iz Gaze, sa Zapadne obale, iz izraelskih zatvora, i članovi Političkog biroa koji su se do početka građanskog rata u Siriji nalazili u Damasku, radi sigurnosti od mogućih izraelskih raketnih napada. Pod direktnom ingerencijom ovog tela su komiteti odgovorni za nadgledanje aktivnosti cele organizacije.

Politički biro je vrhovna institucija čitavog pokreta, i ima 15 članova koje među sobom bira Generalno savetničko veće. Trenutni predsednik ovog tela je Haled Mašal, a njegov zamenik je Musa Abu Marzuk.

Hamasovo vojno krilo su Brigade Iz al-Din al-Kasam, često skraćeno samo na Brigade Al-Kasama, koje je ime dobilo po istoimenom uticajnom palestinskom nacionalisti i šejhu. Pripadnici ove grupe sebe često nazivaju i "Studentima Ajaša", "Studentima inženjera" i "Jedinicama Jahje Ajaša", kako bi odali počast Hamasovom stručnjaku za pravljenje bombi koji je ubijen 1996. godine.

Hamasova vojna moć neprestano raste, iz godine u godinu. Tačan broj ljudi aktivnih u brigadama je poznat samo vođama, ali Izrael procenjuje da jezgro grupe ima nekoliko stotina pripadnika, koji se između ostalog obučavaju i u Iranu i Siriji, barem jesu pre izbijanja građanskog rata u toj zemlji. Međutim, imaju i oko 10.000 operativaca za različitim stepenom veštine i profesionalizma, koji pomažu kada je potrebno. Druge procene se kreću od 20-40.000 ljudi.

Premda neki pripadnici Hamasa tvrde da je ovo vojno krilo odvojeno od njih i da im oni ne komanduju, praksa govori drugačije, i veruje se da Politički biro ima konačnu reč. Osnivač Hamasa, šejh Ahmad Jasin, izjavio je 1998. godine da se "krilo ne može odvojiti od tela, jer ako se odvoji, telo neće moći da leti", te da je "Hamas jedno telo".

Vođe Brigada Al-Kasama su Mohamed Deif i Marvan Isa.

Konačno, Hamas ima razgranatu i dobro organizovanu mrežu koja se bavi društvenim aktivnostima i socijalnom pomoći koja pre svega operiše u pojasu Gaze, ali je prisutna i na Zapadnoj obali u manjoj meri. Zapravo, ovo krilo organizacije najzaslužnije je za ogromnu popularnost koju ona uživa među Palestincima na teritorijama pod njihovom samoupravom, pošto obezbeđuje novčanu pomoć izbeglicama, finansira i otvara škole, vrtiće i sirotišta, gradi džamije, biblioteke, klinike i bolnice, staračke domove, dobrotvorne ustanove, obrazovne centre za žene, narodne kuhinje i sportska društva: sve ono što bi trebalo da radi Palestinska samouprava, a ne radi. Veruje se da socijalni program čini 90 odsto svih aktivnosti Hamasa.

Porodicama čiji su članovi poginuli ili su zatvoreni od strane Izraela pruža se jednokratnu pomoć koja varira 500 i 5.000 američkih dolara. Takođe, grade kuće ili plaćaju kiriju onima čiji su domovi stradali u raketiranjima izraelske vojske.

Navodno, Palestinci ih jako cene i zato što su daleko manje korumpiraniji od pripadnika Fataha, najmoćnije frakcije sekularnog PLO čiji je trenutni lider Mahmud Abas. Uprkos činjenici da materijal za gradnju mora da se švercuje u Gazu, Hamas je na plažama sagradio odmarališta i turističke objekte, sa vrtovima, igralištima, terenima za fudbal, restoranima, pa čak i zoo vrt, kako bi stanovništvu Gaze obezbedio jeftinu zabavu.

Kratka istorija pokreta

1988: Objavljivanje povelje Islamskog pokreta otpora, odnosno Hamasa. Grupa je sebe predstavila kao alternativu vladajućem PLO.

1989: Izraelski sud osuđuje lidera i osnivača Hamasa šejha Ahmeda Jasina za izdavanje naređenja da pripadnici njegove organizacije otmu i ubiju dva izraelska vojnika.

1994, april: Hamas organizuje prvi samoubilački napad u kome gine pet ljudi u gradu Hederi.

1996, februar-mart: Palestinska samouprava vrši raciju na prostorije Hamasa, nakon serije samoubilačkih napada koje je sproveo ovaj pokret, i u kome je poginulo preko 50 državljana Izraela. Palestinski predsednik Jaser Arafat osuđuje bombaške napade i naziva ih terorističkim operacijama. Uhapšeno je oko 140 ljudi.

1997: Lider Hamasa šejh Ahmed Jasin je pušten iz zatvora.

1999: Jordanski kralj Abdulah zatvara glavni štab Hamasa u svojoj zemlji.

2001: Američki Stejt department stavlja Hamas na zvaničnu listu terorističkih organizacija.

2003, 12. jun: Bombaš samoubica prerušen u ortodoksnog Jevrejina diže se u vazduh u jerusalimskom autobusu i ubija 16 Izraelaca. Hamas preuzima odgovornost.

2003, 20. avgust: Bombaš samoubica se raznosti u autobusu i odnosi sa sobom živote 20 Izraelaca. Hamas i Islamski džihad preuzimaju odgovornost.

2004, januar: Prva žena bombaš samoubica se raznosi na prelazu Erez i ubija četvoro. Napad su zajedno koordinisali i organizovali Hamas i Brigada mučenika Al-Akse.

2004, 14. mart: Hamas i Brigada mučenika Al-Akse preuzimaju odgovornost za dvostruki napad na izraelsku luku Ašdod u kome je stradalo deset Izraelaca.

2004, 22. mart: Lider Hamasa šejh Jasin je ubijen u izraelskom vazdušnom napadu.

2004, 23. mart: Dr. Abdel Aziz Rantisi je izabran za novog vođu pokreta.

2004, 17. april: Rantisi je ubijem u izraelskom vazdušnom napadu na njegov automobil.

2004, 31. avgust: Hamas preuzima odgovornost za simultane eksplozije dva autobusa u južnom izraelskom gradu Ber Ševi u kojima strada 14 ljudi a biva ranjeno preko 80.

2004, 26. septembar: Jedan od vodećih ljudi u Hamasu, Iz Eldin Subi šejh Kalil je ubijen u eksploziji automobila-bombe dok je napuštao svoju kuću u sirijskoj prestonici Damasku. Niko nije preuzeo odgovornost, veruje se da je ovo bilo delo Mosada.

2004, oktobar: Sproveden atentat na Adnana al-Gula, pomoćnika Mohameda Deifa, lidera Brigada Al-Kasama.

2004, 12. decembar: U napadu na granični prelaz između Gaze i Egipta gine pet Izraelaca. Hamas preuzima odgovornost.

2005, 14. januar: Bomba na prelazu Karniju između Izraela i Gaze ubija šest Izraelaca. Hamas preuzima odgovornost.

2005, mart: Hamas objavljuje "tahdiju", period mira.

2006, 26. januar: Hamas izlazi na parlamentarne izbore za Palestinsku samoupravu odnosi ubedljivu pobedu, osvajajući 76 od 132 mesta u Palestinskom zakonodavnom veću. Ismail Hanija postaje premijer. SAD i Kanada objavljuju da neće imati nikakvog kontakta sa vladom koju vodi Hamas.

2006, 25. jun: Hamasovi militanti napadaju izraelsku vojnu bazu i ubijaju dva vojnika. Treći, Gilad Šalit, je kidnapovan. Palestinska vlada negira da išta zna o ovome.

2007, jun: Nedelju dana traju borbe između Fataha i Hamasa, nakon čega Hamas stiče kontrolu nad Gazom. Palestinski predsednik Mahmud Abas raspušta vladu i otpušta Haniju sa mesta premijera. Hahija odbija da se povuče i ostaje de fakto lider u Gazi.

2008: Dolazi do primirja između Hamasa i Izraela nakon posredovanja Egipta. Hamas pristaje da prestane da raketira Izrael, dok Izrael pristaje da dopusti ograničenu trgovinu u i iz Gaze. Primirje ima rok od šest meseci; nakon isteka roka Hamas obnavlja raketne napade, nakon čega i Izrael uzvraća udarac. Jevrejski vojnici upadaju u Gazu i ubijaju šest pripadnika pokreta; Hamas odgovara raketnim napadima na jug Izraela; Izrael odgovara sveopštom invazijom na Gazu.

2009, 2. april: Palestinski teroristi napadaju grupu izraelske dece sekirama i noževima, ubijaju jedno dete, ranjavaju troje. Krajem iste godine Brigada mučenika Al-Akse, bez službene veze sa Hamasom, vrši atentan na rabina Meir Haija.

2010, 31. avgust: Pripadnici Hamasa ubijaju četiri izraelska civila u blizini Kirjat Arba. Među žrtvama je i trudnica.

2010: Palestinska samouprava na Zapadnoj obali pronalazi raketu tipa "al-Kasam" u blizini Ramale i predaje je Izraelu. Visoki zvaničnik Hamasa Mahmud a-Zahar poziva stanovništvo Zapadne obale da raketira Izrael.

2011, 11. mart: Dva palestinska fanatika infiltrirali su se u grad Itamar i ubili petočlanu porodicu Fogel tokom spavanja. Među žrtvama su bila tri mala deteta, uključujući i bebu. Jedan od sajtova povezanih sa Hamasom je ovo nazvao "herojskim činom".

2011, 23. mart: Hamas vrši bombaški napad na autobusku stanicu u Jerusalimu, ubija jednog civila, ranjava 39.

2011, 7. april: Hamas organizuje bombaški napad na izraelski školski autobus, ubija jedno dete.

2011, 18. avgust: Hamas pozdravlja napad koji je nekoliko palestinskih militanata i egipatskih vojnika izvelo na jugu Izraela, kada su napali jedno naselje ubivši osam ljudi, među njima šest civila, a ranili 40.

2012, mart: Hamas nastavlja da raketira Izrael, ispalivši preko 300 raketa i povredivši 23 Izraelca, nakon čega jevrejska država ponovo napada Gazu putem vazduha.

2012, novembar: Operacija "Stub odbrane". Izraelsko ratno vazduhoplovstvo ubija Ahmeda Džabarija, drugog u liniji komandovanja vojnim krilom Hamasa, i bombarduje ukupno 1.500 lokacija u Gazi; palestinski zvaničnici navode da je u napadima stradalo 133 Arapa, među njima 79 militanata, 53 civila i jedan policajac. Istovremeno, Hamas ispaljuje 1.456 raketa na južni Izrael, a nekoliko i na Jerusalim i Tel Aviv koji je meta prvi put nakon Zalivskog rata; strada šestoro ljudi, među njima i trudnica. Bombaški napad u autobusu u Tel Avivu ranjava 28 civila.

2013: Serija pojedinačnih napada u kojima stradaju i Palestinci i Jevreji; na palestinskoj strani ima i žena među žrtvama, na izraelskoj devetogodišnja devojčica.

(V. V.)