KREATIVNA BLOKADA: Evo zašto umetnici koriste LSD, opijum i alkohol! (VIDEO) (FOTO)

Kolridž, de Kvinsi i Belrioz koristili su opijum, a Kari Mulis, dobitnik Nobelove nagrade za DNK analizu, priznaje da je inspiraciju pronašao korišćenjem LSD-ija. Zašto, pročitajte ovde

Većina pisaca, muzičara i slikara u nekom trenutku svoje karijere susrela se sa fenomenom kreativne blokade, zbog čega su bili primorani da se na različite načine dovijaju problemu tišine imaginacije.

Preporučujemo

Jedan od najpoznatijih primera u skorije vreme je i Sting čija je muzika uticala i inspirisala čitave generacije mlađih umetnika. Poznat kao veliki kreativac, koji se pored komponovanja i pisanja bavio i glumom, on je iskusio period dugogodišnje “suše” koju je teško prevazišao.

Svoje srce Sting je otvorio  i o svom problemu iskreno i detaljno govorio na poplularnim TED razgovorima.

Pored njega, umetničke blokade imali su i Lav Tolstoj, Virdžinija Vulf, Vilijam Fokner, Hemingvej, Teodor Sterdžern, kao i popularna književnica Dž. K. Rouling, poznata po svom Hari Poter serijalu.

- Nisam napisao ništa cele nedelje. To je kao da držite dah pod vodom. Osećate strašan pritisak i instinkt da se oslobodite – opisuje stanje blokade pisac D.A. Bota.

Većina umetnika ne želi da govori otvoreno o ovom ozbiljnom problemu koji se tiče suštine njihovog stvaralaštva, jer je za svakoga problem ličan i drugačiji. Kreatvna blokada je nemogućnost da se pristupi ličnom toku inspiracije i kreativnosti. Mesto koje obično vrvi od ideja pretvara se u sušnu pustinju. Može trajati danima, mesecima, pa čak i godinama.

Blokada može nastupiti prilikom početka stvaranja novog dela ili usred nekog stvaralačkog procesa. Iako je privremena, umetniku koji za život zarađuje od kreativnosti, može se činiti kao čitava večnost. Anksioznost koja tada nastaje dodatno utiče na proces stvaranja.

Za neke umetnike stvaranje ima važnu ulogu u izgrađivanju njihovog identiteta. Blokada tako može uticati na njihovo samopouzdanje, pa se javljaju samokritičnost i sumnja u svoje sposobnosti.

Sve to može dovesti do depresije, uznemirenosti i smodestruktivnog ponašanja, zloupotrebe alkohola i različitih supstanci. Šubert i Varlok bili su pijanci, dok je Betoven bio zavisnik od jeftinih austrijskih vina, zbog čega je dobio cirozu jetre, koja je ubrzala njegovu smrt.

Kolridž, de Kvinsi i Belrioz koristili su opijum, a poznato je da su Bajron, Šeli i Po koristili različite droge pri traženju inspiracije. Kari Mulis, dobitnik Nobelove nagrade za DNK analizu, priznaje da je inspiraciju pronašao korišćenjem LSD-ija.

Nestanak Muze mogu izazvati lični i emotivni gubici, sumnja u svoj talent i mogućnosti, potpuno iscrpljenje kreativne energije nakon perioda većeg stvaranja, prevelika očekivanja, perfekcionizam ili gubitak svrhe stvaranja.

Fil Hansen, umetnik i podstrekač kreativnosti, smatra da je važno prihvatiti svoja ograničenja.

- Istina je da blokade nisu blokade za kreativnost - probijanje blokada jeste prava kreativnost – izlaže Hansen u svom TED govoru.

Zbog toga što imaju različite uzroke, postoje i različiti načini kojima se mogu prevazići periodi kreativne suše.

- Pisanje o kreativnoj blokadi bolje je nego ne pisati uopšte – kaže Bukovski.

Mark Tven smatrao je da je dobro razbiti velike zadatke u manje i onda ih rešavati postupno.

- Disciplina omogućava magiju. Ne pišete svakog dana da biste primorali Muzu da se pojavi. Stvorite naviku svakodnevnog pisanja da bi, kada se pojavi, imali maksimalne šanse da je uhvatite, razbijete joj glavu i iscedite je do poslednje kapi – smatra književnica Lilit Seintkrov.

Snižavanje kriterijuma i stvaranje dela samo da bi stvarali još jedan je način koji predlažu neki pisci. Hemingvej je bio dobro upoznat sa blokadama pa je razvio sistem za prevenciju.

- Najbolje je stati sa pisanjem kada znate šta će se desiti sledeće. Ako to radite svakoga dana, nikada nećete biti zaglavljeni – savetuje on.

Ipak, možda je najbitnije da svi koji zavise od kreativnosti nauče da se osećaju lagodno u nelagodnim situacijama.

(A. B.)