Evo zašto smo navučeni na Igru prestola!

Očigledno je da nas u "Igri prestola" privlače borbe mačevima, seks, golotinja i spletke. Ipak, serijal je ozbiljniji od pukog bega od svakodnevice i kroz fikciju simbolično komentariše aktuelna i socijalna društvena pitanja

Uprkos krvavih scena pokolja, borbi, silovanja i ubistava "Igra prestola" jedna je od najgledaniji i najomiljenijih serija svih vremena. I pored agresivnosti i krvoločnosti redovno je prate, pored mladih i zaluđenika fantastike, domaćice i svi oni koji nisu ranije gledali serijale ovog tipa.

Preporučujemo

Šta je to u ovoj seriji što nas privlači? Neki od očiglednih razloga su borbe mačevima, seks, golotinja i spletke, kao i predah bekstva od stvarnosti. Ipak, serijal je ozbiljniji od pukog bega od svakodnevice i od nas traži da se intimno upoznamo sa karakterima, njihovim pričama, istorijama i motivacijama, dok ismo istovremeno svesni da uopšte ne znamo šta se dešava i šta će se desiti.

Evo samo nekih razloga zbog čega se iznova vraćamo zavodljivom svetu "Igre prestola".

1. Kvalitet izgrađenog imaginarnog sveta

Serijal se bavi ozbiljnom tematikom i ciljna grupa su mu odrasli.

- "Igra prestola" cilja na odraslu publiku i u njoj nema hiperboličnosti i komičnosti. U svojoj osnovi ona kroz fikciju simbolično komentariše aktuelna i socijalna društvena pitanja - smatra Barna Donvovan profesorka medija i filma na Univerzitetu "Saint Peter". Likovi i zapleti zahtevaju konstantnu pažnju kako biste uspeli da pratite sve zaplete i aluzije.

Terapeut i osnivač portala GeekTherapy.com ističe da je "Igra prestola" ima mnogo više nivoa značenja od ranijih serijala. Velika kompleksnost, sa puno karaktera i priča, kao i kvalitet izgrađenog imaginarnog sveta, čine seriju drugačijom od ostalih. Zahteva veće mentalno angažovanje pa predstavlja veći izazov.

Serija stvara svet kojim moramo da navigiramo, od topografskih detalja u uvodnoj špici, do komplikovanih ambivalentnih odnosa između likova čije nam motivacije nisu uvek jasne. Emotivno se investiramo i želimo da znamo šta će se sledeće dogoditi.

2. Izuzetno je inteligentna pa mozak mora da bude uključen u dešavanja

Jedna je od serija koja u zapletu i dijalozima ima ubedljivo najviše nivoa značenja. Toliko je zahtevna da je ponekada teško pratiti je, ali kada uspemo da povežemo događaje, naš mozak uživa u mentalnoj gimnastici koja mu se pruža. Sa svojim suvim humorom, poetskim dijalozima i komplikovanim moralnim pitanjima, zahteva od gledaoca ozbiljan intelektualni rad.

3. Pored mozga, uključuje i druga čula u igru

Nasuprot etičkih, egzistencijalnih i političkih pitanja, stoje seks, nasilje i šokantne scene i raspleti. Ti kontrasti obeležavaju seriju i primoravaju gledaoca da o ozbiljnim pitanjima zapleta razmišlja kroz golotinju i nasilje. Ipak, još uvek nije jasno koliko scene seksa pomažu u razumevanju zahtevnih dijaloga.

4. Nije previdljiva

Istovremeno i privlačan i frustrirajući element "Igre prestola" je kada pomislimo da možemo da predvidimo sledeće događaje, a desi se nešto potpuno drugačije. Glavni likovi su često ubijeni, na pozicije moći dolaze psihopate, a loši likovi odjednom otkriju drugu stranu ličnosti i razviju savest. Neočekivani obrti u radnji nas fasciniraju, a njen tok koji je nemoguće predvideti izaziva adrenalinske šokove zbog kojih uvek želimo još.

5. Kompleksni likovi sprečavaju razmišljanje po konceptu "dobar-zao"

Kompleksnost likova olakšava nam da ih zavolimo. Emotivno se lakše vezujemo za likove koji nisu savršeni i greše, kao i mi. "Dobri" likovi često prave užasne greške. Edard i Kejtlin Stark su, i pored svojih dobrih namera, nevični političkim igrama zbog čega tragično završavaju i oni i njihovi voljeni. "Loši" likovi, kao što je Pseto, ipak imaju dobre strane i male trenutke junaštva. Osim Džofrija Barateon i Remzija Boltona, skoro svi dobri likovi imaju loše osobine, a najgori neke koji ih iskupljuju.

Kompleksnost likova često nas natera da odustanemo od kategorizacije pozitivac ili negativac. Time je pitanje dobra i zla u seriji prevaziđeno. Ona se bavi njihovom interakcijom i komunikacijom.

- Kada uživam u seriji, moja identifikacija sa brutalnošću i seksualnim uzbuđenjem nije racionalizovana činjenicom da sam ja na strani dobra kao u "Gospodarima prstenova". Više smatram da sam na strani progresivne tolerancije. To je čudna strana promatranja kada kada gledam scene orgija i pokolja - smatra psihoanalitičar, psihijatar i filmski konsultant Filip Friman.

Ti sivi, nedokučivi karakteri ipak su predstavnici sveta današnjice.

6. Izgradnja i rušenje arhetipova

Kraljica spletkašica, surovi kralj, hrabri vitez i veštice... Serija je puna klasičnih arhetipova i sa njima se poigrava na zanimljiv način. Tako, na primer, nevina devojka Deneris ne ostaje čedna dugo, po gubitku brata i muža, prolazi kroz brzu edukaciju o ljubavi, seksu, politici, etici i smrti. Tako je njen arhetip potpuno transformisan, ona postaje moćna ženska figura koja ozbiljno izaziva muške likove.

"Patuljak" i "polutan" Tirion Lanister je natprosečno inteligentan i ima brz, oštar i duhovit um. On je tipičan arhetip varalice. Podseća na dvorsku ludu i ismevaju ga svi u porodici, osim brata Džejmija. Tirion je svestan da je u osnovi ismevanja ipak njegova inteligencija i da je, iako je patuljastog rasta, inteligentniji od svih u porodici. On otvoreno ismeva i proziva nedostatke, licemerja i laži.

7. Žene su kurve i svetice

Raznolikost ženskih karaktera veća je od muških iako imaju manje moći. One navigiraju u svetu muškaraca što nikada nije lako.

- U srednjevekovnom društvu, žene su pijuni i sredstva muškaraca. Zato one moraju da nauče da koriste svoju pamet kako bi manipulisale moćnije muškarce koji ih okružuju - kaže Donovan za Forbes.com.

Žene su predstavljene kroz tipove: muškarača, zla princeza, brižna majka, veštica, prostitutka... Ali se u kretanju kroz muški svet i one menjaju.

Ajra tako dobija sve što je želela - brzi kurs o životu i borbi, kao muškac u muškom svetu. Ipak, ona počinje da shvata da je taj život teži nego što je očekivala. Sersi Lanister je višeslojniji lik od tipičnog lika zle kraljice. Vidimo je i kao žrtvu društva kojim dominiraju muškarci. Ona za takvo društvo predstavlja samo sredstvo za sticanje moći kroz isplaniran politički brak. Ona mora da bude surova i nemoralna u svetu u kom nemoral obezbeđuje moć.

8. Politična korektnost

Život u Vesterosu je u potpunosti nepolitčki korektan - dobre likove ubijaju, zli dolaze do vlasti, žene siluju, a drugačije ismevaju i marginalizuju. Ipak, pitanja pola, rase i zaostalih osoba obrađeni su sa velikom pažnjom. Očigledno je da je taj svet surov i ružan, ali je način na koji ga otkrivamo jako saosećajan.

9. Koristi srednjovekovnu fantaziju da istakne modernu svakodnevicu

Ima puno metafora koje se odnose na moderan život, a oličene su u: zaraćenim kraljevstvima, političkim spletkama, socijalnim i ekonomskim podelama, krhkoj ekonomiji. Zid je, tako metafora koja najbolje otelovljuje problem sa imigrantima. Amerika razmišlja da, kao Vesteros, pitanje imigranata na južnoj granici reši postavljanjem još većeg zida koji bi sprečio sve veću navalu imaigranata na granici sa Meksikom.

Tu je i analogija sa negiranjem klimatskih promena. Kao što poriču postojanje Belih hodača, oni ne razmišljaju i o velikoj zimi koja se očekuje. Suviše su zaokupirani međusobnom borbom da bi se brinuli o predstojećoj klimatskoj promeni. Pitanje koje se ističe, smatra Donovan, je da li se i mi polako vraćamo u srednjovekovno doba?

10. Isticanje različitosti

Serija na drugačije načine obrađuje različitosti i nikada ih ne gnoriše.

Tirion je patuljak i ta činjenica se ne ignoriše. Prema njemu se ponašaju na određen način baš zato što nije "normalne" visine. Za neke je čudovište, a to utiče na njegovu ličnost. S druge strane, po nekim komentarima, naročito je "obdaren" i inteligentan, čime se ističe da ljudi često nisu onakvi kakvim se čine.

(A. B.)