SVE O POLIGRAFU: Vode muževe na ispitivanje da vide da li ih varaju!
Telegraf Vam otkriva kako izgleda poligrafsko ispitivanje, može li se poligraf prevariti i koliko košta utvrđivanje istine na ovaj način
"Da li ćete govoriti istinu?", prvo je pitanje koje se postavlja na poligrafskim ispitivanjima. Ovaj način "hvatanja u laži", sve je učestaliji, a pored krivičnih istraga sve se češće koristi se i u privatne svrhe.
Poligraf predstavlja mašinu koja je povezana sa kompjuterom na čijem se ekranu jasno vidi pet različitih linija. Prva meri disanje na grudima, druga disanje na stomaku. Treća pokazuje znojenje, odnosno tzv. galvansku reakciju. Sledeća meri rad srca i promenu krvnog pritiska, dok peta prati najsitnije krvne sudove i njihovu prozirnost.
Dok traje poligrafsko ispitivanje, ispitanik je opasan sa dva velika kabla - jednim oko stomaka, i drugim oko grudnog koša. Oko leve ruke ima kaiš, na prstima iste ruke dve trake, dok je se na srednjem prstu desne nalazi štipaljka. Dok traje ispitivanje sedi se u udobnoj fotelji koja je okrenuta ka zidu kako mu ništa ne bi skretalo pažnju. Kada je stranka tako nameštena, ispitivanje može da počne.
O tome koliko se na ovaj način zasta može doći do istine i da li se poligraf može prevariti već godinama se čuju oprečna mišljenja. Dok jedni slepo veruju poligrafu, drugi tvrde da poligrafska ispitivanja nemaju nikakvu svrhu jer ih čak ni sud ne priznaje kao dokaz.
Kriminolog Zlatko Nikolić tvrdi da je poligraf moguće prevariti.
- Funkcija poligrafa je odavno opala jer ne meri ono što treba da meri i moguće ga je prevariti. Osobe, poznate kao psihopate nemaju emocije, prazne su iznutra i one ne reaguju na pitanje, te vrlo lako mogu da prevare poligraf. Sud poligraf ne priznaje kao dokaz, što dooljno govori - smatra Nikolić.
S druge strane, poligrafski ispitivač Slobodan Zečević tvrdi da je poligraf nemoguće prevariti i da to do sada nikome nije pošlo za rukom.
- Tokom ispitivanja postavlja se niz relevantnih i irelevantnih pitanja, odnosno onih pitanja vezanih za slučaj i opštih pitanja. Taj niz pitanja postavlja se u logičnom sledu i prati se reakcija na svako od njih. Ukoliko ispitanik jače reaguje na irelevantna pitanja ( postoji i kontrolno puitanje na osnovu koga se meri reakcija) nego na relevantna, on govori istinu - objašnjava Zečević koji se ovim poslom bavi dugi niz godina.
MONSTRUM SE PRAVI LUD U ZATVORU: Spava, jede i ponaša se KAO DA SE NIŠTA NIJE DOGODILO!
On objašnjava da je poligraf kao mašinu nemoguće prevariti, ali da je ispitivača moguće obmanuti. Naime, uoliko se radi o mladim i neiskusnom ispitivaču, pojedine reakcije mogu da mu prmaknu i na taj način biva "prevaren".
Iako nije sudki dokaz, poligraf se koristi i u krivični istragama, a Srbija prethodnih dana priča o činjenici da su Darko Šarić, kao i general Rodoljub Milović prošli ovo ispitivanje. Međutim, sve češće ovaj način dolaska do sitine koristi se i radi rešavanja privatnih problema.
Prema rečima Zečevića na privatno poligrafsko testiranje najčešće se dolazi radi utvrđivanje krađe, bilo da roditelji dovode decu kada nešto nestane iz stana, ili čak poslodavci zaposlene.
Takođe, česta su ispitivanja na koja dolaze supružnici kako bi se utvrdila preljuba, i na žalost sve više rositelja podvrgava decu ovakvom ispitivanju da bi proverili da li koriste narkotike.
KRVNIK MAMIO ANĐU (3) U SVOJU SOBU SA IGRAČKAMA? Užasna tvrdnja ubicine bake Ilinke!
Poligraf se u Srbiji još koristi i u građanskim parnicama, proverama kandidata za zapošljavanje, kao metod za ispitivanje maloletničke delikvencije, internet prevara, industrijskoj špijunaži i različitim problemima poslovanja.
- Mnogo često se dešava da kada poslodavci prijave krađu, i žele to da otkriju poligrafom, dok se mašina montira radnik sam prizna delo koje je počinio - kaže Zečević.
Što se tiče cene poligrafskih ispitivanja ona zavisi od slučaja do slučaja. Najniža cena za koju može da se uradi poligrafsko ispitivanje iznosi između 30 i 40 evra, a ukoliko je slučaj težak i veliki ta cena zna da bude i desetinama puta veća.
Poligraf ima istoriju dugu skoro 100 godina. Preteča poligrafa prvi put je upotrebljena 1915, prva poligrafska laboratorija otvorena je u Čikagu 1930. godine, dok je u bivšoj SFRJ prvi poligraf nabavljen 1959. godine.
(Milica Batinić)