SEDAM GODINA ŽIVI NA GROBLJU: Svakog dana ispraća nekog u smrt!

Esma Milanović već sedam godina živi na groblju u nehumanim uslovima, bez vode i toaleta. Kako kaže, u početku se jako bojala jer je teško opisati tišinu na groblju kad padne mrak

Esma Milanović (58) rodom iz Velike Kladuše u BiH, već sedam godina živi na lokalnom Bunuševačkom groblju u Vranju, u radnji za pogrebnu opremu.

Preporučujemo

- Nisam slučajno došla u Vranje. Moj pokojni suprug Blagoja bio je na terenu u Puli, radio je na brodu "Uljanik", a ja sam radila u Puli kao laborant. Upoznali smo se i zavoleli u tom gradu i kada je moj pokojni Blagoja dobio poziv za regrutaciju došli smo u Vranje. Bavili smo se najpre poljoprivredom, a onda otvorili radnju za prodaju cveća i pogrebne opreme - počinje svoju priču ova žena, prenosi OK radio.

Ona tako više od 20 godina radi u radnji "Sveti Nikola Milanović Esma Bosanka" na Bunuševačkom groblju. Međutim, kada joj je suprug preminuo 2007. godine, radnja joj je postala i mesto na kome živi. Ostala je sama i bez ičega jer je njen svekar svu imovinu prepisao na brata njenog supruga. Jedino što je nasledila je penzija od 11.000 dinara.

- Od tog iznosa, svakog meseca izdvajam deo kojim plaćam doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje za četiri godine duguje moj suprug. Na groblju živim u krajnje nehumanim uslovima, bez vode i toaleta. Bilo me je strah u početku, teško je opisati tišinu na groblju kad padne mrak - kaže Esma.

Kako dodaje, nagledala se tuge, suza i bola. Ipak, suprug joj je ostavio u amanet mnogo stvari koje nisu materijalne, već ljudske i moralne.

- Moj suprug je govorio: "Kada čovek dođe da stavlja pokojniku parastos, daj jedan buket cveća i jednu sveću, neće te oštetiti". Tako ja uvek sa tim ljudima koji mi dođu progovorim, dam im cveće i sveće. Ovde ljudi dolaze samo što moraju. Uvek hoću da gledam da je lepo napravljen buket, da cveće nije oštećeno. Ovde sam se uverila da postoji nešto jače od nas to se ne može opisati rečima - priča kroz plač Esma.

Skoro svakoga dana ona isprati nekoga u smrt. Iako ima rodbinu u Bosni, kaže ne želi tamo da se vrati.

- Mogu da se vratim u Bosnu, imam braću i sestre, ali moj život je ovde. Na starom Bunuševačkom groblju sam napravila sa suprugom sebi večnu kuću. Do kraja života ostajem ovde na groblju - kaže Esma.

(Telegraf.rs / Izvor: Okradio.rs)