Da li znate šta su drndare i koliko ih u Srbiji ima?

Danas, kao sećanje na ondašnja vremena, ostala je samo jedna "drndara" koja i dalje radi i govori o dobu kada su sada opustela sela bila prepuna ovaca, a vredne ruke žena plele čarape, džempere, rukavice i šalove

Mnogi Ivanjičani pamte vreme kada su u varošici na Moravici radile tri vunovlačare, koje su u narodu bile poznate i kao "drndare", kada se radilo u tri smene, a vuna je pristizala ne samo sa područja ivanjičke opštine, već i iz Sjenice i drugih delova Srbije.

Preporučujemo

Danas, kao sećanje na ondašnja vremena, ostala je samo jedna "drndara" koja i dalje radi i govori o dobu kada su sada opustela sela bila prepuna ovaca, a vredne ruke žena plele čarape, džempere, rukavice i šalove.

Tradiciju svog oca i dede nastavio je Slobodan Maksimović koji povremeno pruža usluge vunovlačarenja.

- Nekada su konjima doterivali vunu, a mi smo radili danonoćno kako bismo obavili posao. Naša mašina nazvana drndara stara je preko 80 godina, ručno je pravljena i evo, i dalje nas služi - kaže Maksimović za Tanjug.

Vlasnik jedine ivanjičke vunovlačare priseća se vremena kada je bilo toliko posla da je morala da se angažuje dodatna radna snaga, a zadovoljne mušterije poklanjale pletene vunene čarape.

Sve se, međutim, promenilo, pa sada za vunovlačara posla gotovo da nema.

- U selima je sve manje ovaca, pa uglavnom radimo tokom jeseni, kada nam stigne po koji džak vune za preradu. Ovaj posao je tradicija u našoj porodici, od njega se ne može zaraditi, ali ga radimo iz ljubavi, radi očuvanja nasleđa predaka. Verujem da će možda neko od mlađih iz naše familije nastaviti vunovlačarski zanat - dodaje Maksimović.

Kako kaže, nekada su se žene gurale i požurivale kako bi im se vuna što pre izdrndala, i priželjkuje da se obrada ovog prirodnog materijala vrati na nivo koji je nekada postojao.

(Telegraf.rs / Tanjug)