Tajne brazilskih bordela koje političari i fudbaleri obožavaju!
- Brazilci i Argentinci su škrti. Najbolje plaćaju Amerikanci, ali oni ne daju novac za seks, već žele da pričaju, da se zabavljaju, piju, šmrču kokain. Meksikanci imaju male polne organe, Italijani uske, Nemci su čistunci i obrijani su - otkriva jedna od prostitutki, inače majka dvoje dece
Bordeli u Brazilu se u administraciji najčešće vode kao velnes i spa centri. Na teritoriji Rio de Ženeira ima ih oko 300, dok u celoj zemlji postoji oko 30.000 bordela. Prostitucija je legalizovana, a većina prostitutki u svojim domovima vode glavnu reč i preko ovog posla finansijski obezbeđuje čitavu porodicu. Pred Svetsko prvenstvo u fudbalu su povećale cene, a mi vam prenosimo neke od tajni ozloglašenih bordela u ovom delu zemlje.
Novinar američkog magazina Roling Stoun, Amos Baršad, pre početka Svetskog prvenstva u fudbalu odlučio je da ode u Brazil kako bi napravio reportažu o seksualnom turizmu u Rio de Ženeiru. Na svom putovanju po ovom gradu je saznao mnogo tajni najpoznatijih bordela. Družio se sa raznim prostitutkama i otkrio kako zapravo funkcioniše najstariji zanat u Brazilu.
Tehnični, prostitucija je legalna u ovoj državi, ali od nje ne sme profitirati neka treća osoba. Tačnije, prostitutka ne sme da unajmi ni obezbeđenje koje bi plaćala od novca koji zaradi preko svog posla.
Većina devojaka koje se bave ovim poslom su u dvadesetim godinama. Tridesetogodišnje prostitutke se u Brazilu smatraju babama. Klijentela je raznolika. Od slavnih osoba, preko političara, pa sve do članova brazilske fudbalske reprezentacije, koji su u bordelu Kentaurusu ludovali nakon osvajanja prvenstva 2002. godine.
Njegov prvi sagovornik je bio Pelifea (34) koji je rekao da se za ovakva mesta u Brazilu jednostavno zna od samog rođenja.
Bordel Kentaurus je prošle godine doživeo svetsku slavu jer su paparaci uslikali kanadskog pevača Džastina Bibera dok je izlazio iz njega, što je u Americi izazvalo potpuni skandal. Međutim, u Brazilu je to potpuno normalna stvar jer su bordeli mesta koja redovno posećuju muškarci radi uživanja, a neretko se dešava i da nevini pripadnici muškog pola dolaze tu kako bi po prvi put u životu uplovili u čari seksualnog života.
Otvoren je davne 1985. godine, delom zahvaljujući reputaciji svog vlasnika, a delom i zbog lokacije. Pozicioniran je u svetski poznatoj četvrti Ipanema i svega par minuta je udaljen od plaže, prodavnica i restorana. Postao je vrlo brzo kultno mesto za okupljanje bogataša, a za uzvrat su svojim mušterijama obezbeđivali društvo predivnih devojaka.
Kentaurus je samo jednom u svojoj istoriji imao problema. Naime, na konferenciji UN-a o održivosti ruralnog turizma iz 2012. godine, kada je sprovedena policijska racija, bordel je bio zatvoren. Na sreću njegovih posetioca, ponovo je počeo sa radom posle svega par nedelja. Prema rečima bivšeg konobara Limasa, podmićivanje policije kako bi im par dana ranije javili o raciji je bila sasvim normalna.
Na izlazu iz bordela, Baršad je video pločicu s imenima Migel, Valter, Antonio i Rogero. To je zahvalnica najvernijim mušterijima. Valter je u međuvremenu preminuo, ali ostala trojica će uskoro proslaviti 25. godišnjicu dolaska.
Muškarci koji redovno dolaze u Kentaurus imaju različite želje. Tako jedan uzorno odeven biznismen dolazi uvek sa čokoladicom od pirinča i kornfleksa, traži dve devojke kojima je zadatak da mu ovaj slatkiš uguraju u stražnjicu. Kako bi doživeo potpuni užitak on je na kraju i pojede.
Baršad je otišao i u još jednu četvrt koja je poznata po prostituciji, Vila Mimosa koju poput prethodnog bordela policija ne dira. On se tu susreo sa Džuli Ruvolom, brazilskom novinarkom koja se bori za prava seksualnih radnika. Ona je objasnila kako su sve žene koje ovde rade nezavisne i same plaćaju svoje račune, a često su i glave kuća i jedine izdržavaju porodicu.
- Seksualni radnici su najmarginalizovana i najneshvaćenija grupa današnjeg globalnog društva. Moja osnovna kritika odnosi se na anti trafiking pokret, širok spektar nevladinih organizacija koje žele da ukinu prostituciju. Oni govore u ime ljudi koji mogu da govore sami za sebe. Živimo u 2014. godini. Zašto neki ljudi ne bi smeli da govore sami za sebe? - zapitala se ova novinarka.
Od početka Svetskog prvensta posao je opao. Loklano stanovništvo gleda utakmice, a turisti se ne usuđuju da dođu u ovu sumornu četvrt. U pratnji Džuli i njene prijateljice Alin, novinar je razgledao unutrašnjost jedne od kuća u kojima se odvija prostitucija.
Dušeci u sobama su pokriveni tankim plastičnim prekrivačima, na plafonima su gole sijalice i ventilatori, a na malim pultovima svim posetiocima daju M&M bombone, kondome, sapune i dezodoranse. Izvan njih, na ulici se nalaze oznake na kojima piše "Stop the Traffik", što je deo kampanje UN-a koji tu stoje da bi sve mušterije naveli na razmišljanje da li je to ispravna odluka. Međutim, Džuli objašnjava kako je većina žena samostalno i da rade kada one hoće.
Maria Eduarda je jedna od njih. Samohrana majka dvoje dece se već godinu i po bavi prostitucijom. Preko dana radi u kancelariji jedne televizije i studira novinarstvo. Njeni roditelji ne znaju čime se bavi i kako zarađuje 1.000 (oko 330 evra), reala za jednu noć.
- Brazilci i Argentinci su škrti. Najbolje plaćaju Amerikanci, ali oni ne daju novac za seks, već žele da pričaju, da se zabavljaju, piju, šmrču kokain. Meksikanci imaju male polne organe, Italijani uske, Nemci su čistunci i obrijani su. I da, povećale smo cenu za vreme Svetskog prvenstva! - rekla je ona.
Tadeus Blančet, profesor antropologije na Univerzitetu u Rio de Ženeiru, zajedno sa suprugom Anom Paulom Silvom, već više od jedne decenije proučava seksualnu industriju.
- Oni konstanto ističu brojku od 30 hiljada. To znači da svaki muškarac, žena i svako dete na stadionu ima svoju vlastitu, maloletnu prostituku - požalio se Blančet i dodao:
- Na gradskoj seksualnoj mapi postoji oko 300 sličnih lokacija i to od elitnih velnes centara pa sve do mesta nazvanih po uzoru na prodavnice brze hrane, odnosno "fast f**k" - naveo je on.
U njegovoj grupi učenika na fakultetu se nalazi i 28-godišnja Đovana, zgodna brineta koja je na doktorskim studijama antropologije, a koja je jedna od onih koje rade u javnoj kući. Njen radikalni metodološki pristup je eksperiment sa učestvovanjem u punom smislu te reči. U biznisu se nalazi već tri godine, a mesečno zaradi između 4.000 (oko 1.300 evra) i 12.000 reala, što je nešto manje od 4.000 evra.
- Potrebno je dosta emocionalne stabilnosti i mirnoće kako bih uspela da radim ovaj posao. Radim četiri dana, po četiri klijenta na dan, a onda prestanem dok ne potrošim novac. Onda krenem ispočetka - kaže Đovana.
(Telegraf.rs / Izvor: rollingstone.com)