ISTRAŽUJEMO: Koje poslove Srbi nikako neće da rade, a šta najviše vole!

Nezaposleni građani bi najviše želeli da budu bankari, menadžeri, šefovi ili direktori, dok "beže" od zanimanja kao što su agenti osiguranja, građevinci ili poljoprivrednici * Izbegava se i zanimanje "čovek za sve", kao što je računovođa koji treba da bude i sekretarica, administrativac, kafe kuvarica i čistačica

Iako podaci pokazuju da u našoj zemlji ima oko milion nezaposlenih lica, među onima koji traže posao itekako postoji selekcija prilikom traženja zaposlenja, pa tako Srbi najviše žele da budu bankari, menadžeri, šefovi ili direktori, dok nikako ne bi voleli da budu agenti osiguranja, komercijalisti, građevinci ili poljoprivrednici, kazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

Preporučujemo

- Najpoželjnija zanimanja od strane nezaposlenih lica su poslovi vezane za jedno mesto, kao što su administrativni poslovi, finansije i osiguranje, bez obzira na zanimanje. Najveći broj lica bi se opredelio za rad u banci, domaćoj ili stranoj, a takođe bi želeli po mogućstvu da to budu rukovodeće, kao i menadžerske pozicije. Novac je glavni kriterijum za izbor posla kada je u pitanju privatni sektor, ali i se i dalje preferiraju poslovi u državnim institucijama, kada zarada baš i nije presudni faktor prilikom njihovog odlučivanja - kažu u NSZ.

Kada je reč o zanimanjima koja su najnepoželjnija u Srbiji i koja nezaposlena lica izbegavaju, onda su to terenska komercijala – prodaja osiguranja ili proizvoda na terenu kao što su akviziteri ili menadžeri prodaje.

- U najvećem broju slučajeva je plata na procenat, bez fiksnog dela, a isplata je nakon naplate proizvoda. U najvećem broju slučajeva se do naplate dolazi i do par meseci posle same prodaje. U tu grupu spadaju i građevinski poslovi, poljoprivreda, rudarstvo i ostali teži fizički poslovi, bez obzira na visinu zarade. Izbegavaju se i poslovi kod poslodavaca koji očekuju da lice obavlja više različitih poslova, "čovek za sve", na primer računovođa da bude i sekretarica, administrativac, kafe kuvarica i čistačica - saopštavaju iz ove ustanove.

Prema analizama koje Nacionalna služba za zapošljavanje, izbegavaju se poslovi "bez radnog vremena", kada lice ne zna koliko vremena će da provede na poslu, bez slobodne subote, nedelje i praznika. Takođe to su poslovi koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili poslovi u neadekvatnim uslovima, odnosno po velikoj hladnoći, toploti ili buci.

- Za navedene poslove je jako teško obezbediti kandidate kada se obrati poslodavac za pružanje usluge posredovanja, takođe se beleži veliki broj nerealizovanih prijava potreba za zapošljavanjem. Iskazana potreba poslodavca ostaje nezadovoljena ili se selekcija lica vrši u dužem vremenskom periodu od uobičajenih rokova, ne zbog toga što lica konkretnih profila nema na evidenciji NSZ, već zbog neprihvatanja ponude od strane lica - navode u NZS.

ŠTA TRAŽE, A ŠTA NE TRAŽE POSLODAVCI U SRBIJI

Sa završenom četvorogodišnjom srednjom školom tražena su zanimanja poput: operatera na CNC mašinama, traženi su i autotroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinska sestra-specijalista instrumentiranja i kozmetičari. Traženi zanimanja su i elektrotehničar elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničar mehatronike, za biotehnologiju, za kompjutersko upravljanje, kao i  radnik na obezbeđenju.

- U poslednje četiri godine tražena su zanatska zanimanja poput stolara, fasadera, armirača, zavarivača, zidar, tesar, keramičar, radnici na sklapanju delova za automobile, frizeri, automehaničari, mesari, pletači, kalupari, vezilje, tkači. pekari, kuvari i pica majstori, poslastičari, prodavci i rukovaoci građevinskom mehanizacijom metalostrugar i metaloglodač na numeričkim mašinama - govore podaci NZS.

Sa završenom višom školom i fakultetom traženi su- inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama, farmaceuti, kao i stručnjaci za finansije.

- Bez obzira što beležimo nešto veću potražnju za ovim profilima, ne možemo reći da se radi o deficitu, već možemo govoriti samo o tome da se lica ovih profila mogu brže ili lakše zaposliti, naročito ako se radi o kandidatima koji imaju veliko radno iskustvo. Naime, pored retkih slučajeva gde beležimo da potreba poslodavca ne može da se zadovolji jer na evidenciji nema lica traženog zanimanja, kao što su diplomirani farmaceut, lekari određenih specijalnosti, mašinci ili građevinci. Radi se o izuzetno malom broju ovakvih slučajeva i u konkretnim gradovima, pa slobodno možemo reći da su sva ostala zanimanja suficitarna - kažu u NZS.

KO NAJDUŽE ČEKA NA POSAO

Najduže čekaju na posao lica sa završenom srednjom školom: rukuvalac mašina i uređaja za preradu polimera, rukovalac hemijskih uređaja i mašina, tekstilci i kožari, tekstilni, trgovački, turistički, ugostiteljski, geološki, poljoprivredni i ekonomski tehničari, medicinske sestre–tehničari, geolozi, rudari i metalurzi, poljoprivredni tehničari, ekonomski tehničari, maturanti gimnazije, daktilografi, bankarski službenici, birotehničari, aranžeri u trgovini, tehničari ploveće naprave, brodovođe, brodomehaničari, carinski tehničar, tehničar za lovstvo i ribolovstvo, tehničar za primarnu obradu drveta i drugi.

Manje traženi zanati su zanimanja koja se svrstavaju u grupu starih zanata, kao što su na primer: jorgandžija, kišobrandžija, abadžija, pomoćnik kolara i kolar, užar, presvlakač dugmadi, bižuter, bačvar, bunardžija, kotlar-kazanžija, sarač, ćilimar... polako izumiru. Manje tražena zanimanja su i kondukteri, vozovođe, kao i izrađivač celuloze i papira.

Najduže čekaju na posao visokoobrazovana nezaposlena lica u sledećim zanimanjima: stomatolog opšte stomatologije, profesor opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, istoričar umetnosti, organizator ekonomskog poslovanja, inženjer metalurgije, profesor defektolog za osobe sa poremećajem u ponašanju, sociolog,, inženjer prerade i obrade drveta, kao i politikolog.

Međutim, da nezaposleni u našoj zemlji menjaju navike i da se prilagođavaju stanju u ekonomiji, pokazuju podaci da sve više onih koji nemaju posao prihvataju prekfalifikaciju.

- Nezaposlena lica koja aktivno traže posao prihvataju sve više poslove koji i nisu u okviru njihove kvalifikacije ili interesovanja. Pomoć i podršku u zapošljavanju tražiocima zaposlenja, NSZ pruža na osnovu analize usklađenosti karakteristika lica relevantnih za zapošljavanje, njihovih ciljeva i interesovanja i zahteva tržišta rada - ističu u ovoj službi.

(Telegraf.rs)