U IME BOGA: Ovi ljudi prelaze i po 450 km peške da dođu do naših najvećih svetinja! (FOTO) (VIDEO)

Udruženje "Srbski Hodočasnici" jedino u Srbiji organizuje obilaske srpskih svetinja na tradicionalan način - pešaka. U želji da odaju počest hodanjem, ovi ljudi pređu i po 450 kilometara

Hodočašće živi kao i vera u narodu. Kažu, da dok je vernih biće i hodočasnih putovanja. Tako kažu, a sve veći broj agencija koje nude putovanja do najvećih svetinja svih religija govore da se ovaj deo tradicije zadržao i u današnje vreme. U Srbiji postoji nekoliko agencija koje se bave organizovanjem ovakvih putovanja, i samo jedno udruženje koje se drži tradicionalnog hodočašća - pešaka. To je Udruženje "Srbski Hodočasnici" čiji potprdsednik Aleksa Jančić za Telegraf govori o smislu ovog običaja.

- Hodočašće ima istu svrhu kao i nekada davno. Svrha hodočasnog puta jeste odavanje počasti hodanjem, pri čemu hodočasnik koristi samo svoju psihofizičku snagu kako bi posetio sveto mesto ili svetitelja kome je krenuo. Hodočasno putovanje predstavlja jedan vid podvižništva u kome čovek utvrđuje svoju veru u Gospoda - počinje svoju priču Aleksa.

Iako se u Srbiji čak 95 odsto ljudi izjašnjava kao religiozno, broj pravih hodočasnika nije prevelik. Grupe koje kreću na ovakva sveta putovanja retko kada prelaze 15 osoba, što one istrajne ni malo ne zabrinjava.

- Najviše ljudi, njih 15 prisustvovalo je '' Vidovdanskom Hodočašću 2011 '' godine. Dok je najveća akcija ovog tipa na kojoj smo prisustvovali bila '' cerski marš 2011 '' na kome smo bili zajedno sa više stotina ljudi - navodi Jančić. Hodočašće predstavlja poseban podvig koji ojačava veru, slično kao i post ili molitva koji takođe prati hodočasni put. U pravoslavlju hodočašće ima dugu tradiciju, naročito na prostorima Rusije gde je poznato pod imenom Krsni Hod. U našoj crkvi najviše se hodočastilo do manastira Ostrog, gde se i danas mogu videti ljudi koji iz podnožija planine bosi nastavljaju put do ćivota Svetiog Vasilija.

Jedno od najlepših putovanja ovog tipa svakako je Vidovdansko hodočašće, koje našem narodu u južnoj pojkrajini mnogo znači.

- Vidovdansko hodočašće - put od Beograda do Gazimestana za srbski narod na Kosmetu predstavlja ohrabrenje i veliku podršku u njihovoj borbi za opstanak. Za Srbski narod u celini ono predstavlja primer kako se neguje tradicija i kako se odaje počast kosovskim junacima palim za slobodu otadžbina. Ovim podvigom mi veličamo njihovu borbu. Dok za nas koji pešačimo tim putem Vidovdansko hodočašće predstavlja put ka Bogu odnosno put da pronađemo sebe - objašnjava Jančić. Pored jake vere i jake volje, koje mora da ima svaki hodočasnik, za pešačenje od nekoliko stotina kilometara potrebno je dobro se i fizički pripremiti.

-  Osnovni pokretač jeste vera. Važan faktor jeste i fizička kondicija koja svakako nije na odmet. Uz nju će vam putovanje biti daleko prijatnije i u njemu ćete više uživati nego ako krenete bez nje. Ona se može steći treningom. Na kraju dolazi i oprema. Dobra obuća može vam puno pomoći da izbegnete žuljeve i druge povrede - objašanjava naš sagovornik i napominje da je najveća razdaljina koju su ovi hodočasnici prešice prešli 450 kilometara - od Beograda do Severne Kosovske Mitrovice.

Vreme u kome živimo nije izmenilo potrebne osobine hodočasnika. Ono je samo uticalo da hodočasnika bude sve manje i manje.

- Zbog veoma brzog tempa života, brojnih obaveza i iscrpljenosti koje takav način života donosi, ljudi su hodanje zamenili voženjem. S tim da su zaboravili da ovu promenu uvedu i u svoj rečnik. Tako oni umesto vozočašće ( odavanje počasti voženjem ) i dalje koriste termin hodočašće. Osobine se dakle nisu menjale samo se broj onih koji ih poseduju promenio. I mi sami koji hodočastimo često odlazimo i na vozočašća kada nemamo dovoljno vremena na raspolaganju - smatra naš sagovornik.

(M. Batinić)