Idealna arijevska beba bila je Jevrejka! (FOTO)

Nacistički porodični magazin objavio je 1935. fotografiju idealne arijevske bebe na naslovnoj strani. Zanimljivost je u tome što je beba u stvari bila jevrejska devojčica, čija je slika namerno poslata na konkurs sa ciljem da se ismeje arijevska filozofija

Memorijalni centar holokausta Jad Vašem u Jerusalimu nedavno je primio neobičan poklon iz nacističkog perioda - nacistički porodični magazin sa fotografijom idealne arijevske bebe na naslovnoj strani.

Preporučujemo

Zanimljivost je u tome što je beba u stvari bila jevrejska devojčica, čija je slika namerno poslata na konkurs sa ciljem da se ismeje arijevska filozofija. Pravi identitet te bebe nikada nije otkriven, prenose izraelski mediji pisanje britanske i nemačke štampe.

Beba je bila Hesi Levinson, sada Taft, osamdesetogodišnja Jevrejka, koja živi u Nujorku. Njeni roditelji muzičari su se preselili u Berlin iz Letonije, a potom pobegli u Pariz i Kubu, da bi se kasnije uselili u SAD.

Čitava priča Taftove već dugo je na sajtu Memorijalnog muzeja holokausta u SAD i knjizi "Hronike holokausta", ali njena predaje požutele kopije magazina "Sonne ins Haus" Jad Vašemu pobudila je novo interesovanje za taj neverovatan događaj.

Profesorka Taft kaže da ju je majka odvela kod poznatog fotografa u Berlinu 1935. godine da je fotografiše i mesec dana kasnije je s užasom prepoznala njenu fotografiju na naslovnoj strani pomenutog magazina. Majka se bojala da će se otkriti da je to porodica Jevreja, ali kada se poverila fotografu Hansu Balinu, on je je rekao da je namerno poslao fotografiju na konkurs za najlepšu arijevsku bebu.

- Želeo sam da ismejem naciste - rekao joj je fotograf. Jozef Gebels, ministar zadužen za nacističku propagandu, navodno je sam izbabrao fotografiju za naslovnu stranu.

Nacisti nisu nikada utvrdili pravi indetitet svoje idealne arijevske bebe. Porodica je pobegla iz Nemačke nakon što je otac bio privremeno u zatvoru i pušten uz pomoć svog računovodje naciste 1938. Otišli su u Pariz, a potom su im pripadnici francuskog pokreta otpora pomogli da pobegnu u Kubu. Nakon rata preselili su se u SAD.

- Sada mogu da se smejem, ali da su nacisti znali ko sam zaista, ne bih bila živa  Osećam malu osvetu. Nešto kao zadovoljstvo - rekla je Taft, profesorka hemije.

(Telegraf.rs / Tanjug)