CENZURIŠU KULTURU: Ruski umetnici od danas ne smeju da psuju!

U ruskim knjigama, filmovima, pesmama, pozorišnim predstavama i blogovima od danas više neće moći da se čuju ili pročitaju psovke. Kremlj je odluku obrazložio kao deo napora da se ograniče "pogubne informacije i jezik”

Reči “khuy”, “pizda”, “yebat” and “blyad” od danas ne smeju da se koriste u ruskoj umetnosti, a svako ko se ogluši o zabranu biće kažnjen novčanom kaznom od 70 do 1.400 dolara, u zavisnosti od toga da li je opsovao pojedinac, funkcioner ili organizacija, prenosi Gardijan.

Preporučujemo

Ovo nije prvi put da država interveniše na ovaj način - Sovjeti su takođe pokušali da se oslobode “poganog govora” kako bi sačuvali lepotu ruskog jezika, pa se tako u Dumi prošlog meseca vodila debata o zabrani pozajmljenica, i to uglavnom onih iz engleskog jezika.

Zajedno, Zakon o psovkama i Predlog zakona o stranim rečima poslužiće kao dvostruki pokušaj da se “očisti” ruski jezik što bi išlo u prilog težnjama predsednika Vladimira Putina da stvori “nacionalni i duhovni identitet Rusije”.

Na primer, filmovima koji sadrže eksplicitne psovke neće biti dozvoljena distribucija, a knjige ili muzički diskovi ostaće zapečaćeni i označeni kao “nepristojni”. Ipak, zakon nije posve jasno formulisan pa se i dalje ne zna koje reči smeju, a koje ne smeju da se koriste, a to će procenjivati “eksperti”.

Gubici će se svakako osetiti - psovanje na ruskom služi i kao svojevrsna lingvistički produktivna vežba: primenom prefiksa, sufiksa... a različitim kombinacijama četri pomenute reči može da se izrazi skoro sve, i to na iznenađujuće elokventan način.

- Ako nam u potpunosti zabrane ove četiri reči, šta nam ostaje. Moraćemo da se seksamo na bini - rekao je Sergej Šunrov, frontmen jednog rok benda.

Ipak, zakonodavci smatraju da ovakva zabrana ne samo da oplemenjuje rusku kulturu, već stavlja Rusiju u poziciju antiteze dekadentnom Zapadu. Zabrana stranih reči može se smatrati kao oblik jezičkog protekcionizma sa namerom da se ruska kultura zaštiti od spoljnih uticaja, što opet podupire Putinov stub nacionalizma.

Rusija svakako nije prva zemlja koja ovako reaguje na hegemoniju engleskog jezika. Prošle godine je francuski filozof Mišel Sere pozvao građane da protestvuju protv “invazije” engleskih reči. Takođe, u martu je predsednik Gambije Jahja Jameh izneo svoje planove da zbace okove kolonijalne prošlosti ukidanjem engleskog jezika kao zvaničnog.

Zbog toga što predsatvlja imperijalizam, engleski jezik bolna je tačka za mnoge zemlje širom sveta.

Svako ko je pročitao “1984” Džordža Orvela dobro je upućen u politiku jezika. Pokušaji da se jezik ograniči mogu podsetiti na Orvelov izmišljeni novogovor što je u suštini alat koji kontroliše um i dizajniran je da spreči slobodno razmišljanje.

Činjenica jeste da svetski jezici nestaju, a prema nekim procenama, svake dve nedelje ugasi se jedan. Sa nestankom svakog jezika, kultura mnogo gubi zajedno sa običajima, sagledavanjem sveta, humorom...

Ipak, ono što je tragično kod ruske retorike o očuvanju jezika jeste bojazan da se ne proširi i na istrebljenje kulture na sopstvenoj teritoriji jer u okviru ruskih granica postoji mnogo jezika.

(Telegraf.rs)