TAJMS O ATENTATU 1914: Katolici Hrvati, muslimani Srbi i Cigani u lovu na pravoslavne Srbe (FOTO)

Listajući brojeve Tajmsa s kraja proleća i početka leta 1914. godine stiče se jasan utisak da pucnjevi Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okidač za početak Prvog svetskog rata, već su bili zloupotrebljeni od strana tadašnjih velikih sila, čitaj Nemačke, da se obračunaju sa evropskim takmacima

Početkom juna pre stotinu godina londonski Tajms je objavio tekst "Evropa pod oružjem", u kojem se analizira eksponencijalno uvećavanje vojnih efektiva Nemačke, Austrougarske, Rusije i stanje francuske vojske. Praktično, mesec dana pre Sarajevskog atentata, londonski dnevnik opisuje zveckanje oružjem na Starom kontinentu.

Naravno, u toj analizi Srbija se i ne pominje, jednostavno srpska kraljevina nije pripadala kategoriji zemalja koje mogu da odlučuju o ratu i miru. Listajući brojeve Tajmsa s kraja proleća i početka leta 1914. godine stiče se jasan utisak da pucnjevi Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okidač za početak Prvog svetskog rata, već su bili zloupotrebljeni od strana tadašnjih velikih sila, čitaj Nemačke, da se obračunaju sa evropskim takmacima: Velikom Britanijom na moru i Francuskom i Rusijom na kopnu.

Ako je verovati Tajmsu i njegovim dopisnicima u Beogradu, Beču, Sarajevu, Berlinu u predvečerje Prvog svetskog rata pričalo se o pan-srpskim idealima i idejama, ili u najširem kontekstu o srpsko-hrvatskoj populaciji na zapadnom Balkanu i srpsko-hrvatskom ujedinjenju. Jugoslovenstva i jugoslovenskih ideja tada još uvek nije bilo.

U prvom planu pomenutog teksta s naslovom "Evropa pod oružjem", je bila Nemačka koja je prema pisanju engleskog dnevnika, udvostručila pomorsku flotu i broj mornara u periodu od 1904. do 1914. godine, dok je kopneni sastav vojske, sa rezervistima, stigao do brojke od tri i po miliona, toliko da je, prema podacima engleske obaveštajne službe, nemačka vojska imala hitnu potrebu za najmanje 3.000 oficira.

Navodi se da je na moru jedina sila koja može da odgovori Drugom Rajhu - Velika Britanija. Francuska je u istom tekstu predstavljena kao zemlja sa velikim unutrašnjim političkim problemima i vojskom koja ne briljira po svojoj gotovosti za eventualne ratne sukobe. Ipak, piše Tajms, Francuska je rasporedila na granici sa Nemačkom dovoljno vojnika i oružja da odgovori na bilo koju iznenandnu akciju Nemaca.

Takođe se navodi da Francuzi, za razliku od Nemaca, ne mogu da mobilišu više od milion i dvesta hiljada rezervista, to jest tek trećinu broja na raspolaganju kajzera Vilhelma II, te da francuska flota ne može da parira austrougarskoj i italijanskoj mornarici i da je zato neophodno masivno prisustvo britanskih brodova u Mediteranskom moru.

Za Rusiju se govorilo da će imati ključnu ulogu u odmeravanju snaga trojne alijanse (Nemačka, Austrougarska i Italija) sa Antantom (Rusija, Velika Britanija i Francuska) i najavljuju se sve napetiji odnosi Moskve i Berlina, zbog čega je Rusija donela odluku da poveća broj stajaće vojske za 450.000 vojnika.

Dopisnik Tajmsa, četiri dana pre Sarajevskog atentata, javio iz Beograda da je Kralj Petar zbog bolesti preneo privremeno, dok bude na terapiji, ovlašćenja na svog sina Aleksandra i da je otišao na banjsko lečenje. U tekstu se navodi da su svi prijatelji Srbije odahnuli kada je precizirano da se ne radi o abdikaciji, već o privremenoj predaji vlasti. Tajms je u predvečerje atentata u Sarajevu pisao da nije uopšte sigurno da bi primopredaja vlasti između kralja Petra i prestolonaslednika Aleksandra prošla bez problema.

Naime, prema informacijama Tajmsa, najstariji sin kralja Petra, princ Đorđe, posle odricanja od prava na srpski presto 1909. godine, stekao je visok ugled u delu oficirskog kadra zbog svojih neustrašivog i odvažnog držanja tokom Balkanskih ratova, te da nije uopšte sigurno da bi on i deo oficirskog kadra gledao mirno na preuzimanje trona od strane Aleksandra. S druge strane, Tajms je pisao i da se Aleksandar istakao u više navrata tokom Balkanskih ratova, zbog čega je i on stekao ugled među oficirima srpske vojske.

"Zanos proizveden pobedama u Balkanskim ratovima još nije stišan i abdikacija suverena u ovom momentu bi mogla da dovede do sukoba između dve vojne frakcije od kojih svaka navija za svog kandidata", zaključio je dopisnik Tajmsa iz Beograda.

Par dana pre ubistva nadvojvode Franca Ferdinananda u Tajmsu je osvanuo i članak o potpisanom konkoradatu između Kraljevine Srbije i Vatikana koji je predstavljen kao veliki uspeh srpske diplomatije, jer se sa njim ukidao austougarski protektorat nad crkvenim objektima Rimokatoličke crkve na teritoriji Srbije.

Sa distance od jednog veka, možemo slobodno reći da je Tajms opisao do u tančine detalje atentata i da je slabo šta dodato u proteklih sto godina. Od najsitnijih zapažanja, kako je Gavrilo Princip bio obučen preko skoka Čabrinovića u Miljacku, do tvrdoglavosti Franca Ferdinanda da ne poštujući protokol promeni raspored svojih obaveza i maršrutu koja ga je dovela pravo pred Principov pištolj, uključujući i poslednje reči upućene supruzi: "Živi za našu decu". Zbog toga ćemo se više baviti reakcijama i komentarima koji su objavljeni u već 230 godina vodećem britanskom listu.

Sarajevo je engleskim čitaocima predstavljeno kao drugi najveći islamski grad u Evropi, odnosno neka vrsta "severnog Damaska". Štaviše, Tajms je podvukao da je uprkos evropeizaciji grada i konstruisanju modernih zgrada, dovođenju železnice u sam centar, Sarajevo u suštini ostalo "muhamedanski" grad. Interesantno je da Tajms Muslimane ili Bošnjake, oslovljava kao Srbe muhamedanske ili muslimanske vere, navodeći da ih u gradu sa 41.000 stanovnika ima oko 18.000.

U nekrologu za nadvojvodu Franca Ferdinanada Tajms je pored biografije austrougarskog naslednika posebno istakao da je on bio vrlo ekstremni katolik, gotovo klerikal, i da se dugo vremena isticao kao moćni simpatizer antisemitske austrijske Socijal-hrišćanske partije.

Navedeno je i da je imao revolucionarne planove za reorganizaciju Habzburške monarhije, smanjivanje uticaja i značaja Mađara u dvoglavoj monarhiji i da je kao komandant vojske i mornarice davao veliki značaj razvoju i snaženju austrougarske flote. Osim što je mrzeo otvoreno Jevreje, Ferdinand nije bio omiljen ni u Italiji, pošto se kao žestoki katolik zalagao za obnavljanje papske države, što je bilo u totalnoj suprotnosti sa zvaničnom politikom Beča koji je bio u trojnom savezu sa Rimom i Berlinom.

Svojim antimađarskim ponašanjem je stekao neprijatelje i u Budimpešti a svojim ultrakonzervativnim stavovima je pretvorio najnapredniji deo austrijskog društva, koji se prepoznavao u liberalnim idejama, u zaklete protivnike. Štaviše, londonski list je preneo da postoji uverenje da je antipatija prema Mađarima zvezda vodilja političkog angažmana Ferdinanda, baš kao i katolički proselitizam. Prema pisanju Tajmsa, Ferdinand je imao nameru da iskoristi hrvatski katolički kler za širenje katoličanstva među južnim slovenima.

"Njegova glavna ideja je bila političko-religiozna osvajanje zapadnog Balkana, habzburškim uticajem ili habzburškom silom. Balkanski ratovi su Ferdinandu doneli brojna razočarenja. Austrijski planovi su predviđali da Turska pobedi Srbiju u Prvom balkanskom ratu, baš kao što su pogrešno pretpostavljali da će Bugarska poraziti Srbiju u Drugom balkanskom ratu. Porazi Srbije su trebali u oba slučaja da posluže kao izgovor Austrougarskoj da se umeša i zaustavi Turke i Bugare u ime zaštite srpsko-hrvatskog naroda i da proširi svoj protektorat nad celim prostorom gde su većina Srbo-Hrvati na Balkanu. Ti Ferdinandovi planovi su ga učinili antagonistom Kraljevine Srbije i svih ostali zagovornika pan-srpskih ideala koji su mogući kreatori zavere koja je dovela do njegovog ubistva", pisalo je u Tajmsu kojem nije promaklo ni da je jedina "krunisana glava" ili šef države na sahrani Franca Ferdinanda bio nemački car Vilhelm II, čak ni imperator Franjo Josif nije prisustvovao sahrani svog sinovca prestolonaslednika već se brže bolje vratio iz Beča u Bad Išl, gde mu je bila nezvanična letnja rezidencija.

U nekoliko tekstova londonski dnevnik je napravio nekoliko upečatljvih paralela. Dok su Hrvati i Muslimani hteli da linčuju Gavrila Principa i Nedeljka Čabrinovića, dok su palili srpske kuće, srpske hotele, kafane, prodavnice, novine, institucije i prebijali Srbe po Sarajevu, Mostaru, Dubrovniku, Zagrebu i drugim mestima u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji u Beču se niko nije uzbudio zbog vesti o smrti Franca Ferdinanda. Građani Beča umesto da žale ubijenog prestolonaslednika, konstatovao je Tajms, pohitali su da pozdrave starog cara Franju Josifa da mu budu blizu i da mu požele dobro zdravlje, zato su bili ohrabreni njegovom bodrinom i spremnošću da, uprkos svojim godinama, vodi dvoglavu monarhiju.

"Dok je telo nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge bilo položeno u Gradskoj većnici u Sarajevu, velika većina katolika Hrvata, pevajući austrijsku nacionalnu himnu pokazivalo je odanost austrijskom tronu a zatim je podržana od dela muslimana Srba i grupe Cigana počela da razbija prozore hotela u vlasništvu pravoslavaca Srba, da pljačka prodavnice čiji su vlasnici Srbi, kao i privatne kuće i institucije pravoslavnih Srba. Policija nije mogla da zaustavi nasilje zbog čega je pozvana vojska i proglašeno je opsadno stanje", pisao je dopisnik iz Sarajeva.

"U Zagrebu su takođe održane antisrpske demonstracije. Velike mase katolika Hrvata su marširale ulicama uzvikujući slogane: 'Dole srpske ubice! Dole srpsko-hrvatska kolacija'. Zatim su lomili prozore na kućama Srba i polupali su izloge i prozore najznačajnijih srpskih novina", javljao je Tajmsov novinar iz tadašnjeg Agrama. Antisrpske demonstracije su se proširile po celoj Dalmaciji a u Dubrovniku su mase katolika Hrvata pljačkale i uništavale srpsku imovinu, sve dok vojska nije sišla na ulice kako bi uspostavila red i mir, precizirao je britanski dnevnik.

Sledećeg dana, Tajms je izvestio da je oko 50 Srba bilo povređeno a jedan je ubijen tokom nereda u kojima su katolici Hrvati, muslimani Srbi i Cigani rušili sve pravoslavno-srpsko što im se našlo na putu. Antisrpske demonstracije su zabeležene i u Mostaru gde je jedan Srbin zaklan. Antisrpske manifestacije, prema svedočanstvu Tajmsa, su se održale i u niz drugih gradova Bosne i Hercegovine. Tajms je posebno naglasio da je srpski ambasador u Beču odmah po dobijanju vesti izrazio saučešće grofu Berhtoldu i da je srpska vlada bila veoma zabrinuta zbog atentata u Sarajevu.

Prema Tajmsovim izvorima, Franc Ferdinand je bio upoznat sa nagoveštajima da se sprema atentat na njega ali da i pored toga nije želeo posebne mere bezbednosti. Istovremeno, Tajmsovi izvori su izrazili sumnju da je atentat bio usmeren na podrivanja odnosa između Srbije i Austrougarske i osujećivanje ideje o ujedinjenju Srba i Hrvata.

Prema pisanju Tajmsa, u Sankt Peterburgu su reakcije na vesti o atentatu u Sarajevu bile pomešane. Užasnutost zbog ubistva i sažaljenje prema starom caru Franji Josifu su bili isprepletani sa uvreženim mišljenjem da nadvojvoda Franc Ferdinand nije bio prijatelj Rusije i da njegova smrt neće uticati negativno na odnose između dve imperije - naprotiv, popraviće ih. U Rusiji se odgovornost za događaje u Sarajevu pripisuje anti-slovenskoj politici Beča čiji je glavni eksponent bio upravo nadvojvoda Franc Ferdinand.

Tajmsov dopisnik iz Beograda je javio da su prve reakcije u Beogradu na ubistvo u Sarajevu bile jednostavno ljudsko žaljenje i užasavanje. Kompletna štampa u Beogradu je osudila krvavi čin za koji su optužili anarhiste, izrazivši duboko saučešće starom caru Franji Josifu, objavio je Tajms, dodavši da je ubistvo osuđeno u svim beogradskim krugovima.

U analizama beogradske štampe, u interpretaciji Tajmsa, ubistvo je posledica loše austrijske politike i odsustvo stvarnih sloboda koje su stvorile uslove za kreiranje fanatika spremnih na kriminalne činove puput Sarejevskog atentata. Tajmsov novinar je zapazio da su u Beogradu svi svesni da atentati, kao ovaj u Sarajevum ne donose nikakve političke benefite.

"Politička ubistava samo menjanju osobe a ne sistem. U Beogradu strahuju da će zbog ubistava u Sarajevu trpeti posledice svi Srbi u Austriji kao i odnosi Beograda i Beča", objavio je Tajms.

Redakcijski komentar Tajmsa od 2. jula sa dužnom pažnjom je prenet u svim važnijim organima informisanja u Beču uz poruku da i Britanci upozoravaju Srbiju, mada se iz tog komentara više profilišu saveti upućeni Beču, koji neće biti poslušani, nego što se dele lekcije Beogradu.

"Primetili smo sa zadovoljstvom da se štampa u Beču prilično suzdržano izražava o događajima u Sarajevu i pored atmosfere pogodne za snažne i nepravedne osude. Bilo je izliva govora mržnje u pojedinim novinama, poput vojnog lista Rajhsposta, ali kako je naš dopisnik opisao, u većini novina se ne nalaze pozivi na osvetu prema Srbima koji žive u dvojnoj monarhiji. Zloupotrebiti zločin u Sarajevu za širenje nepoverenja prema Srbima ili kao izgovor za frikcije sa Kraljevinom Srbijom bila bi žalosna greška... Nema nikakve sumnje da je ubistvo rezultat srpske političke zavere. Ko se krije iza zavere i zašto nisu preduzete mere opreza da bi se delovalo preventivno su pitanja koja moraju da dobiju uverljive odgovore.

Neosnovane optužbe na račun vlade u Beogradu i kralja Petra mogle bi da ohlade i okrenu simpatije koje je ubistvo proizvelo u Evropi. Dvojna monarhija je napravila niz grešaka u rešavanju problema južnih Slovena. Kriminalni čin u Sarajevu, kao i svako političko kriminalno delo te vrste, direktno i snažno, nanosi poraz upravo idejama onih koji su počinili taj zločin. Civilizovani svet nema simpatije za one koji opravdavaju te zločine, baš kao ni za one koji spekulišu sa njima težeći da ostvare političke ciljeve. Sve ovo je stvorilo priliku za Austrougarsku da pokaže da može da se prema Srbiji odnosi pravično i velikodušno uprkos onom što se dogodilo.

"Iskoristiti mudro i dobro ovu priliku, bez obzira na uzavrela osećanja, bio bi stvarni dokaz dalekovidne i oštroumne državničke politike", napisao je Tajms prvih dana jula 1914.godine. Situacija se već menja 3. jula kada austrijska i mađarska štampa skidaju rukavice i obrušavaju se na Srbiju upirući prst u nju kao glavnog krivca. Pod naslovom "Austrijska novinska kampanja" Tajms objavljuje notu koju su dobili od zvaničnih srpskih izvora kao odgovor na napade iz Dvojne monarhije.

"Austrijske novine počinju sve više i više da optužuju Srbiju za zločin u Sarajevu. Njihovi motivi su prilično očigledni. Oni žele da umanje što je više moguće kredit koji je Srbija, tokom poslednjih ratova zaradila u Evropi, širenjem predrasuda, koristeći užasan kriminalni čin mladih fanatika, koji je osuđen i okvalifikovan kao odvratan od strane svih političkih, zvaničnih i društvenih krugova u Srbiji. Svi kompetentni činioci u Srbiji strahuju da će zločin imati negativne posledice na odnose između dve kraljevine i na položaj Srba u Austrougarskoj. Događaji su opravdali njihova strahovanja. U momentu kada Srbija čini sve što može da unapredi odnose sa komšijskom Monarhijom i da ih učini što je više moguće prijateljskim, absurdno je i pomisliti da bi Srbija mogla da toleriše čak i ideju za tako strašan i besmislen sramotni čin".

Deset dana posle Sarajevskog atentata Tajms ponovo posvećuje komentar odnosima Austrougarske i Srbije:

"Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda i vojvotkinje Hohenberg je svakako pojačalo antipatije među neslovenskim narodima prema Kraljevini Srbiji. Ali to još ne znači da treba da pomislimo da je rat neizbežan između dve zemlje... Nema dokaza da su zvaničnici u Srbiji krivi direktno ili indirektno za zločin u Sarajevu iako postoje indicije da je zavera skovana u Beogradu."

U napadima na Srbiju su se posebno isticale dve novine: Rajhspost i Pešter Lojd. Rajhsport je bila novina koja je oslikavala lik i delo Franca Ferdinanada, klerikalno-militaristički manifest sa izrazito konzervativnim, antisemitskim i antiliberalnim stavovima, a Pešter Lojd je po svojim naslovima bio preteča pojedinih današnjih tabloida u Srbiji ili novina iz Miloševićevog vremena. Zahvaljujući huškačkom i ostrašćenom pisanju su stigli čak i na stranice Tajmsa. U tekstu pod naslovom "Austrijski napad na Srbiju", dopisnik Tajmsa iz Beča je zgrožen rečnikom mađarskog lista na nemačkom jeziku, u kojem Srbiju naziva leglom šugavih pacova, i u kojem se najavljuje sadržaj ultimatuma Beča Beogradu, prenosi doslovce najkontroverzniji deo.

"Srpskoj vladi će biti pokazano gde se nalazi leglo šugavih pacova koji su došli sa srpske teritorije i prešli naše granice kako bi širili smrt i destrukciju. Ako srpska vlada pokaže spremnost da potamani leglo pacova, pružiće dokaz svojih dobrih namera i vratiće status dobrog komšije koji je u poslednje vreme doveden u pitanje", pisao je Pešter Lojd dok je Srbija je oplakivala svog voljenog ruskog ambasadora Nikolu Hartviga, čuvenog po ponosnom stavu da je "veći Srbin od svih Srba", koji je umro od srčanog napada u Beogradu tokom susreta sa austrijskim ambasadorom Baronom Gizlom, ostavljajući Srbiji u amanet da stane Austrougarskoj na crtu.

I stadoše...

(Telegraf.rs / Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima)