ČETIRI GODINE OD SVIREPOG UBISTVA: Zbog ove devojčice treba uvesti smrtnu kaznu u Srbiju!
Za ponovno vraćanje smrtne kazne u Srbiji 53 odsto ispitanika, 47 protiv. Rekordna podrška najtežoj presudi u našoj zemlji u proteklih sedam godina
Na jučerašnji dan, pre četiri godine u Starim Ledincima kod Novog Sada, dogodio se jeziv zločin koji je potresao celu Srbiju. Mladen Ogulinac, silovatelj povratnik, najpre je silovao, a zatim zverski ubio Mariju Jovanović, devojčicu iz komšiluka koja tada nije napunila ni osam godina.
Marijina porodica, otac Slobodan, majka Gordana i brat Ognjen održali su pomen njihovoj mezimici. Podsetimo, monstrum koji je uhapšen i koji je bio u zatvoru, umro je od infrakta u zatvoru avgusta iste godine.
- Drugačije nije trebalo ni da se završi. Monstrum je pronađen mrtav baš na dan kada se naša Marija rodila i kada bismo slavili njen rođendan - prokomentarisao je devojčicin otac Slobodan vest o smrti silovatelja.
Podsetimo, Marija je ubijena 26. juna 2010. godine, a njeno telo, bačeno u šipražje pronašao je otac. Istragom je ustanovljeno da je Ogulinac, koji je živeo u kući u blizini, namamio tog prepodneva devojčicu kod sebe u kuću gde ju je brutalno silovao, a potom i zadavio. Silovatelj je telo bacio u šipražje u blizini kuće i dao se u beg. Potraga za njim, u koju su se uključili svo meštani Ledinaca, trajala je do kasnih večernjih sati. Ogulinca su od meštana, koji su hteli da ga linčuju, spasli pripadnici Žandarmerije.
Nakon ubistva, pokrenuta je inicijativa za rigoroznije kažnjavanje silovatelja u Srbiji. Kao rezultat inicijative, u Skupštini Srbije je usvojen zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. U javnosti je prozvan "Marijin zakon".
Ovaj zakonski akt je donesen 2013. godine, a u njemu su propisane strože mere kontrole nad osuđenim počiniocima krivičnih dela protiv polne slobode prema Krivičnom zakonu Srbije.
Kao spomen na tragično nastradalu devojčicu, 2011. godine, osnovana je Fondacija Marija Jovanović - dete, koja se bavi humanitarnom delatnošću. Fondаcijа zа ciljeve imа otvorenu i beskompromisnu borbu protiv pedofilije, borbu zа donošenje аntipedofilskog zаkonа, stipendirаnje đаkа prvаka i druge vidove pomoći deci i mlаdimа.
Na njenom čelu je Slobodan Jovanović, otac male Marije. On ističe da je naša javnost specifična, i da sve brzo zaboravlja.
- Da nisam postavio na društvenoj mreži "Fejsbuk" obaveštenje o godišnjici, niko se od medija ne bi ni setio strašnog zločina - napominje Jovanović.
On napominje da njegova ćerka Marija treba da bude poslednje dete po kome će neki zakon da nosi ime, kao i to da usvojeni akt ima za cilj da osujeti one koji se usude da naškode deci.
Međutim, veliki deo javnosti nije zadovoljan i nakon usvajanja pooštrenih mera nad počiniocima ovakvih monstruoznih krivičnih dela, i zbog sve većeg broja istih, nije bila zadovoljna, a ne mali broj ljudi smatra da treba ponovo uvesti najstrožu kaznu u srpsko pravosuđe - smrtnu presudu.
Podsetimo, smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine. Pogubljenja su u Srbiji najčešće obavljana tako što bi kažnjenik bio streljan ili obešen.
O raspoloženju među građanima Srbije za ponovno uvođenje najteže kazne možda najbolje govori anketa sa početka godine, koju svake godine sprovede agencija “Ipsos Strategic Marketing”, a koja je pokazala da 53 odsto ispitanika podržalo vraćanje smrtne kazne, dok je 47 odsto izjavilo da se protivi njenom vraćanju.
Interesantno je da je anketa pokazala rekordnu podršku smrtnoj kazni u Srbiji u proteklih sedam godina.
Iako je broj protivnika ove ideje veliki, i protiv nje su brojni međunarodni pravni akti, zbog stepena kriiminala i brutalnosti sa kojom se susrećemo svaki dan listajući rubriku dnevnu štampu, možda ovo i nije loša ideja, kako bi se konačno zaustavila ili ublažila zastrašujuća količina nasilja i brutalnosti kojom su okruženi građani naše zemlje.
(Telegraf.rs)