EMOTIVNA PRIČA ČOVEKA I ŽIVOTINJE: Komšije koje skupljaju životinje i žive u đubretu!

- Reč je o ljudima koji često saosećaju sa životinjama i identifikuju se sa njihovom patnjom. Kad vide napuštenu životinju, oni joj pripisuju osećanja više svojstvena čoveku, kao što su napuštenost, bezvoljnost i slično - kaže psiholog Željka Kurjački

Ljubav i mržnju često deli tanka nit. Emotivna priča između čoveka i životinje ima i crnu stranu, pa se na margini tog odnosa nalaze ljudi koji patološki sakupljaju kućne ljubimace, (ne)svesni da ih držanjem u izuzetno lošim uslovima - zlostavljaju. Ova pojava naziva se hordašenje, a rasprostranjena je i kod nas.

Preporučujemo

- To je najkompleksniji vid zlostavljanja životinja, sakriven iza priče o ljubavi prema njima. Ne samo što ih neadekvatno hrane, već što te životinje nemaju nikakvu zdravstvenu zaštitu, nisu očišćene od parazita, ni vakcinisane. Najčešće nisu ni obeležene, niti im se pruža veterinarska nega. Pored zlostavljanja ljubimaca, hordašenje ugrožava i ljude koji žive u neposrednoj blizini. Žrtve su, pre svega, stanari stambenih zgrada, koji su neprestano izloženi lavežu, buci, uznemiravanju, ali i nesnosnom smradu -  kaže Nataša Vukmirović iz Udruženja građana `Link`.

Odgovor na pitanje kog profila su patološki "kolekcionari" životinja, dobili smo od psihologa Željke Kurjački.

- Reč je o ljudima koji često saosećaju sa životinjama i identifikuju se sa njihovom patnjom. Kad vide napuštenu životinju, oni joj pripisuju osećanja više svojstvena čoveku, kao što su napuštenost, bezvoljnost i slično. Tada procenjuju da, ako ih oni ne udome, to neće učiniti niko drugi. Njihova pomisao da svesno odbiju pružanje pomoći previše im je bolna. Zato se prema tim životinjama postavljaju kao zaštitnici, stvarajući u glavi sliku o tome da su im majka, otac, bog ili neki idoli kojima sami teže. Hordaši su, u većini slučajeva, samci - navodi Kurjački.

Prema rečima Vukmirovićeve, ovaj fenomen se u našoj zemlji ignoriše, ne postoji adekvatna reakcija nadležnih institucija, iako je zakonski okvir za zaštitu dobrobiti životinja i zaštitu ljudskih prava - dobar.

(Ne)ograničen broj

Nadležna za zdravlje, odnosno dobrobit životinja je Republička veterinarska inspekcija.  Svaki put kad im se obratimo, odnosno pošaljemo prijavu, oni, maltene, ništa ne preduzimaju. Njihova obaveza je da na terenu proveravaju da li su životinje čipovane, vakcinisane i očišćene od parazita. Potrebna je i kontrola sterilizacije, jer su hordaši veliki protivnici sprečavanja daljeg razmnožavanja. Pojedini slučajevi ponavljaju se iz godine u godinu, situacija se pogoršava, životinja je sve više, ali niko ne reaguje. Zakon ne prepoznaje hordašenje, ali `tretira` zanemarivanje i zlostavljanje životinja - naglašava naša sagovornica.

Broj kućnih ljubimaca nije administrativno ograničen. O tome koliko je pasa ili mačaka dozvoljeno držati u stanu ili kući odlučuju isključivo lokalne samouprave i to bi trebalo da bude u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja.

- U Beogradu se, recimo, često obraćamo i komunalnoj inspekciji, ali se ova služba poziva na gradsku odluku o držanju kućnih ljubimaca, kojom njihov broj nije ograničen . Nije problem ako neko ima više životinja i drži ih u optimalnim uslovima. Ali, time ne sme da uznemirava okolinu. Mora da poštuje i odluku o kućnom redu i nikako da kućne ljubimce drži na terasi ili u zajedničkim prostorijama. Zbog ljudi koji se bave hordašenjem, obraćali smo se i Centru za socijalni rad, međutim, ni oni tu nisu prepoznali svoju nadležnost - kaže Vukmirovićeva.

Kontejnerska hrana

Nisu problematični samo uslovi u kojima se kućni ljubimci čuvaju i drže, već i njihova ishrana i nega. U nedostatku novca, hordaši ponekad hranu traže po kontejnerima i deponijama, ili im za male pare kupuju kosti u supermarketima, ali u njima nema nikakvih hranljivih materija. Zlostavljanje životinja često proizilazi iz nedostatka prostora, jer nemaju ni minimalne uslove za funkcionisanje. Nigde ih ne izvode, manjka im mesta za odmor i neprestano su uznemireni. Da bi se `uspostavio mir`, neretko ih i tuku.

- Postoji karakterističan slučaj u Surčinu koji smo više puta prijavljivali vetrinarskoj i komunalnoj inspekciji. Čovek na jednom gradilištu, usred naselja, ima desetine pasa. Oni po celu noć laju, a ljudi koji tu žive godinama su pod sedativima, ne mogu da otvore prozore, iz straha ne izlaze u dvorište, a od nepodnošljivog smrada ne borave ni na terasama. Uz sve naše napore da se ovaj problem reši, na kraju se postupak uvek obustavi - priča Vukmirovićeva.

Poznat je i primer iz Jagodine gde žena hordaši pse, a po gradskoj odluci dozvoljeno je držanje samo jednog kućnog ljubimca. Kada je komunalna inspekcija naložila izmeštanje pasa iz stana, to nije bilo potkrepljeno sudskom odlukom, pa je ona uspela da pse ponovo vrati u svoj dom i nastavi sa ranijom praksom.

Ne možete ni da zamislite kako je ljudima koji u svom komšiluku imaju hordaše. Oni jednostavno nemaju mogućnost da prodaju stan i `pobegnu`, jer niko ne želi da se tu doseli i živi u takvom okruženju, pa se onda iz očaja odlučuju za drastične poteze. Često problem pokušavaju da reše trovanjem životinja, koje su uvek gladne i poješće sve što im se baci. Među hordašima ima i onih koji čopore ljubimaca koriste da bi maltretirali ljude oko sebe - govori Vukmirovićeva.

Psihička tortura

O posledicama psihičkog zdravlja pasa i mačaka koji se hordaše, govorila nam je i doktorka veterinarske medicine Dunja Kovač. Ona je za `Zov` istakla da su, pored fitičkog zanemarivanja, životinje podvrgnute i emocionalnoj, to jest psihičkoj torturi.

- Ugrožavanje i zlostavljanje životinja može dovesti do promena u ponašanju. Kada im je uskraćeno prirodno ponašanje, kao što je trčanje, skakanje, žvakanje, kopanje, lajanje, njuškanje i drugo, to za njih predstavlja patnju, prouzrokuje stres, izaziva strah i osećaj dosade i nesigurnosti  - kaže Kovačeva.

Naša sagovornica napominje da su posledice dugotrajnog boravka životinje u takvim uslovima neprilagođenost, stereotipija, kao i razvoj agresivnih oblika ponašanja prema ljudima, ali i drugim životinjama. To je sve zbog neadekvatne socijalizacije, pa je emotivno stanje kod njih izraženo kroz - strah.

Dok su posledice fizičkog zlostavljanja lako uočljive i manifestuju se nanošenjem telsnih povreda, odnosno preloma, udaraca, posekotina, davljenja i slično, psihičke najčešće prolaze neopaženo.

- Potrebno je duže posmatranje da bi se ustanovio ovakav vid zlostavljanja . To se može uočiti na nekoliko načina. Ljubimci, pre svega, ispoljavaju strah, jer su primorani da se međusobno bore za teritoriju, hranu i vodu. Životinje koje su fizički slabije često su maltretirane od dominantnijih jedinki, pa ponekad završe fatalno usled iscrpljenosti i gladi - kaže Kovačeva.

Agresija je još jedna posledica života u lošim uslovima gde se psi i mačke bore za opstanak. Veća agresivnost daje veće šanse u borbi za teritoriju i hranu. Pojedine životinje usled manjka socijalizacije postaju previše agresivne, da skoro podivljaju. U takvim slučajevima eutanazija je jedino rešenje.

Kao još jedan od najčešćih problema je i neprikladno uriniranje. To je vidljivo kod pasa koji, kad se izmeste iz `horde`, nemaju naviku da nuždu obavljaju napolju.

Horor i teror!

Smrad, rojevi muva i `najezda` bubašvaba svakodnevna su slika oko jedne zgrade u Ulici Kralja Milutina u Beogradu. U kući živi čovek koji u `pritvoru` drži između 30 i 50 mačaka, a u dvorištu ima četiri olupine automobila `natovarene` raznim đubretom. Komšije, koje su žrtve njegovog hordašenja, više puta su podnosili prijave nadležnim službama. Međutim, ovaj problem do danas nije rešen.

- Horor! - Tokom leta niko od nas ne sme da otvori prozor, jer se ulicom širi nepodnošljiv smrad. Obraćali smo se veterinarskoj službi, komunalnoj inspekciji, čak i policiji, ali oni ne dolaze na asistenciju, jer nemaju sudski nalog. Niko nam do sada nije pomogao, pa ćemo o ovom problemu obavestiti i Skupštinu grada  - kaže Vladimir Milošević, komšija.

(Telegraf.rs / Zov / M. Stanojković / M. Dražilović)