SRBIJA, ZEMLJA BOLOVANJA: Odsustvujemo šest puta više sa posla od Nemaca!!!

Prosečan radnik u Srbiji zbog zdravstvenih problema sa posla odsustvuje u proseku 25 dana godišnje. Istraživanja pokazuju da su zaposleni u javnom sektoru mnogo češće na bolovanjima od "privatnika"

U Srbiji je od početka godine zbog zdravstvenih razloga sa posla odsustvovalo 32.378 ljudi. Više od polovine te brojke prepisuje se ženama, a kao razlog navodi se održavanje trudnoće. Pored budućih mama, na bolovanje najčešće odlaze zaposleni stariji od 50 godina, a najređe pripravnici i osobe na probnom radu.

Preporučujemo

Prema statistikama prosečan radnik u Srbiji zbog zdravstvenih problema sa posla odsustvuje u proseku 25 dana godišnje!

Iako zvanični podaci ne postoje, određena istraživanja pokazuju da su zaposleni u javnom sektoru češće na bolovanjima, jer nemaju pritisak od strane poslodavaca i ne strahuju za svoje radno mesto. Međutim i zaposleni u javnom sektoru sve manje odlaze na bolovanja duža od trideset dana, a razlog za to je činjenica da na ionako male plate u Srbiji malo kome odgovara da se odrekne 35 odsto tog, najčešće jedinog prihoda.

Na bolovanja se najčešće odlazi na tri dana, jer za njihovo pravdanje najčešće nije potreban ni lekarski nalaz. "Ne osećam se dobro" i "Osećam da bih mogao dobiti temperatru" poznati su izgovori kojima radnici pravdaju svoje odsustvo.

Koliko često se ovakvi izgovori zloupotrebljavaju najbolje znaju poslodavci u unutrašnjosti zemlje kojima bi se zbog ovakvih sitiuacija isplatilo da organizuju kolektivne odmore. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da kako krenu letnji radovi, ili berba sezonskog voća, dešava se da se svi radnici "naglo razboljevaju".

- Kada je berba malina, pečuraka, kajsija dešava se da čak dvadeset odsto zaposlenih ode na lažna bolovanja. Njima se isplati da čak i dobiju 65 odsto plate, a da sa druge strane privatno zarade - kaže Rajić.

On objašnjava i da to stvara veliki problem privatnicima jer je za svakog radnika koji je odsutan potrebno pronaći zamenu, a to poslodavce košta. Pored toga, napominje kako se mesečno na svaku zaposlenu osobu odvaja 7.200 dinara za zdravstvo, te privatnicima lažna, a učestala bolovanja nanose veliku štetu.

Statistika govori i da na lažna bolovanja najčešće odlaze osobe sa srednjom stručnom spremom, ređe oni sa završenim fakultetom.

Da li samo često lažemo svoje nadređene da smo bolesni, ili je nešto drugo u pitanju, ali prosečan Srbin provede duplo više dana na bolovanju od svog kolege iz slovačke i čak šest puta više od nemačkog radnika. 

(M. B.)