NJUJORK TAJMS: Treći svetski rat je ključ za izlazak iz ekonomske krize?!

U poslednje vreme sve češće se iznosi argument da je zapravo mir uzrok ekonomske stagnacije. Sama mogućnost izbijanja ratnog sukoba vlade navodi da budu fokusirane i da neke od najosnovnijih odluka koje donose budu ispravne

Razni ekonomski stručnjaci, pokušavajući da objasne šta se krije iza neumoljivo sporog oporavka i stidljivog rasta u najjačim svetskim ekonomijama, u poslednje vreme iznose i argument da je zapravo mir uzrok ekonomske stagnacije.

Preporučujemo

Koliko god to neverovatno zvučalo, moguće je da svetski mir otklanja potrebu hitnog postizanja visokih stopa ekonomskog rasta, tako da je samim time smanjena mogućnost da će ekonomija rasti brže. Ipak, to ne znači nužno da ratovanje samo po sebi dovodi do poboljšanja ekonomske situacije, s obzirom da su direktne posledice rata destrukcija i gubitak života.

Koven, koji inače predaje ekonomiju na Univerzitetu Džordž Mesjon, navodi i da ovu tezu ne treba povezivati s argumentom prema kojem pripreme za rat nužno dovode do povećavanja javne potrošnje i automatskog povećanja zaposlenosti.

Nasuprot tome, sama mogućnost izbijanja ratnog sukoba vlade navodi da budu fokusirane i da neke od najosnovnijih odluka koje donose budu ispravne. To se može odnositi na investiranje u nauku ili jednostavno na liberalizaciju ekonomije. Takav fokus za krajnju posledicu ima poboljšanje dugoročnih ekonomskih izgleda.

I dok će neki s pravom reći da je neprimereno tražiti nešto pozitivno u ratu, drugi će uputiti na to da se pogleda istorija SAD, gde se jasno vidi da iznesenu tezu ne možemo tek tako odbaciti. Fundamentalne inovacije, poput nuklearne energije, računara i savremenih letelica, redom su nastale usled američkih napora da nadjačaju sile Osovine u Drugom svetskom ratu ili SSSR u Hladnom ratu.

Internet je izvorno zamišljen kao mreža koja bi Americi trebalo da posluži u odbrambene svrhe u slučaju nuklearnog napada, a početke Silicijumske doline trebalo bi tražiti u ugovorima sa američkom vojskom, a ne u današnjim start-apovima, navodi Njujork Tajms.

S druge strane Koven navodi i pozitivne stvari koje je donelo razdoblje bez globalnih konflikata. Osim mira samog po sebi, tu su i, čistija okolina, kao i više vremena koje ljudi mogu da posvete sami sebi. Takođe, stepen tolerancije prema manjinama je danas veći.

(Telegraf.rs / Izvor: New York Times)