Srpkinja prva žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD! (VIDEO)
Gordana Vunjak Novaković, koja predaje na Kolumbija univerzitetu, spada među najveće stručnjake za bioinženjerstvo i hemijsko inženjerstvo
Kada slušamo o stranim univerzitetima poput Oksforda, Kembridža, Univerziteta u Kolumbiji, Jejla, često smo u prilici da čujemo kako na njima svoja znanja usavršavaju srpski studenti. Retko pak čujemo, da ti nekadašnji studenti postaju uvaženi svetski profesori. Dok se tako lepe vesti kod nas u najboljem slučaju "provuku" u nekoliko pasusa, svet bruji o potencijalnim Nobelovcima koji potiču iz Srbije.
Telegraf.rs je pokrenuo serijal tekstova kroz će vas upoznati sa našim ljudima, koji predaju na svetkim univerzitetima, i predstavljaju najveće svetke stručnjake iz oblasti nauke.
Prva u nizu svetskih naučnika, koja sa ponosom ističe da je iz Srbije jeste prof. dr Gordana Vunjak Novaković, jedan je od najvećih stručnjaka za bioinženjerstvo i hemijsko inženjerstvo koja predaje na Kolumbija univerzitetu.
Rođena je u srpskoj prestonici, gde je diplomirala, magistrirala i doktorirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Bila je redovna profesorka na Katedri za hemijsko inženjerstvo sve do 1993, kada ju je mentor, prof. Dragoljub Vuković "oterao" u Ameriku" kako bi učila bioinženjerstvo.
O njenoj stručnsti, ali i priznatosti govori i činjenica da je prva žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD. Član je i Evropske akademije, male i prestižne organizacije u kojoj se trenutno nalazi 50 dobitnika Nobelove nagrade. Takođe, Gordana je i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Ova savremena naučnica danas radi kao direktor laboratorije za matične ćelije i inžinjering tkiva na pomenutom univerzitetu u Njujorku, a član je i ekspertske komisije Fonda za inovacionu delatnost. Prevedeno na jezik laika Gordana se bavi istraživanjima i primenom "bioreaktora“ koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji.
- Nema bolje zamene za tkivo od samoga tkiva, što je vrlo logično. Ako nema dovoljno donora, naročito donora koji su kompatibilni, hajde da to napravimo u laboratoriji. Pre dvadesetak godina biologija i nauka o materijalima stigle su do tačke da to može da se uradi i tako je nastalo inženjerstvo tkiva - rekla je Gordana jednom prilikom za scitech.sgi. Istakla je i da "živi za nauku", i nada se da će se njena istraživanja biti ubačena u kliničku praksu.
Sve što je postigla u životu, postila je svojim radom i to je često isticala. Jednom prilikom rekla je: "Ja verujem u rad, koji, ako zaista volite svoj posao, nije ni teret ni žrtva, nego prirodno stanje. Puno sam naučila na mom tehnološkom fakultetu, nastavila sam da učim, i tako će biti sve dok sam aktivna".
Gordana živi u Njujorku. Kolege je znaju kao Srpkinju, a u kancelariji na zidu ima veliku panoramu Beograda. Nedostaje joj rodni grad, zato često i dolazi. Da u životu može sve da se stigne, govori i činjenica da je Gordana pored poslovne sfere ostvaren ai kao supruga i majka.
(Telegraf.rs)