DA LI JE OVO NAJBAKSUZNIJI ČOVEK?! Pokrali ga, zapalili mu kola, izgubio sve što je imao i još čeka penziju!

- Da l‘ je ovo mene bog prokleo i šta sam mu zgrešio, da me sve ovo snađe. Za mene je ovo kraj života. Ne mogu da vam kažem dobar dan, jer za mene nije dobar. Morava mi kroz kuću teče već 11 dana. Posle svih malera koji su me snašli, sad sam ostao bez ičega. Pod stare dane sam postao klošar. Sad sam kompletno propao. Ja više ne postojim - kroz suze započinje priču Slavoljub Milivojević (63) iz Brzana kod Batočine

Slavoljub je još pre poplava, u roku od samo 14 meseci, ostao bez automobila kojim je taksirao, mnogo koza i svinja, ali i bez penzije, zbog koje se i upustio u privatni biznis.

Preporučujemo

Poželeo je da ode u stočare, ali stoku su mu tada u nekoliko navrata odneli lopovi, poželeo je da taksira, ali mu je automobil zapalio „pijani mangup“. Bez penzije je ostao zbog duga PIO fondu za penzijsko i socijalno osiguranje. Rekli su mu da će mu otpisati kamatu ako uplati glavnicu. Dao je 125.000 dinara, ali je dve i po godine pred penziju ostao i bez nje i bez para koje je dao! Sada je, posle svih tih malera, u naletu vodene bujice izgubio i krov nad glavom!

Slavoljub je otišao da pomogne prijatelju, a kad se vratio, reka je tekla kroz njegovu kuću

- Stvarno sam najveći baksuz. Išao sam sad u komšiluk da uzmem jednu viljušku, eto na šta sam spao. Spavam kod sestre i u autu koji mi je dao prijatelj, a od stvari imam samo pantalone, dve majice i papuče. Nudili su mi u Crvenom krstu neke krpice, ne treba to meni, toplo je. Meni treba neko da pomogne da se voda izvuče iz kuće. U nedelju je unutra bilo 1,2 metra vode, a sad ima 70-80 centimetara i ne pomera se. U toj kući više nema života. Niko me nije pitao da li imam parče hleba - priča Slavoljub i dodaje da je suprugu smestio kod njene rođake.

- Dolazim stalno do kuće, juče sam zagazio, gledam taj jad i čemer, ali ne mogu ništa da uradim. Izvinite, malo mi suze idu, ne mogu više ni da pričam - jedva govori on.

U trenutku kada se njegova kuća punila vodom, Slavoljub je spasavao od poplava prijatelja u naselju Đunis, piše "Alo".

- Ostavio sam svoju kuću i otišao da pomognem prijatelju. Kad sam se vratio, reka je tekla kroz moju kuću. Bio sam na udaru tog gromovnika. Bujica je već bila izbila prozor, ali na sreću, ranije sam uspeo da spasem stoku. Imao sam četiri koze, osam jarića i dve svinje, koje sam kupio pošto su mi lopovi triput ispraznili štalu. Dobro je da sam bar njih sačuvao, ako mi ih lopovi opet ne uzmu. Šta ću kad sve ovo prođe, na šta ću da legnem kad mi je voda sve stvari uništila - pita se nesrećni čovek i dodaje da je od svih domaćinstava u Brzanu njegovo prošlo najgore, jer je voda prodrla u samo četiri kuće, i to svega desetak santimetara. Ma ne samo u Brzanu, u celoj Batočini sam ja najviše nastradao - zaključuje Slavoljub, a prenosi ovaj dnevni list.

Slavoljubu je sve krenulo nizbrdo kada je posle 37,5 godina rada ostao bez posla. Niko nije hteo da ga zaposli zbog godina, pa je otvorio taksi službu kako bi dopunio dve i po godine i ostvario penziju. Nije prošlo ni godinu dana, a pred kućom mu je zapaljen automobil. Onda je odlučio da uzgaja rasne koze kako bi zaradio za penziono i socijalno, ali su mu lopovi ubrzo ispraznili štalu. Nije odustajao, pa je nabavio drugih šest koza. Međutim, uporni su bili i lopovi, pa je ostao i bez njih. Uvidevši da nema sreće sa kozama, odlučio je da kupi dve svinje, ali je i sa njima prošao isto! Nakon svih malera, kao šlag na tortu, došlo mu je i obaveštenje da Fondu PIO duguje 125.757 dinara. Kada je sve to nekako uspeo da sredi, desila se poplava, u kojoj je opet izvukao deblji kraj. Još čeka penziju.

Slavoljub kaže i da je još u martu izmirio dug koji je imao prema PIO fondu za penziono i socijalno, da je predao papire za penziju, ali da nikakav odgovor nije dobio.

- Pozajmio sam pare i završio to kako bih konačno mogao da uživam u svojoj penziji, ali evo šta me snađe - kaže on.

(Telegraf.rs)