ISPUNJAVA USLOVE, ALI NEMA VEZU: Jedan od pet najboljih studenata Pravnog fakulteta čuva ovce!

- Sve ispite sam dao na vreme. Tokom studija nikad nisam pao ni jedan ispit. Sve vreme pomogao sam roditeljima u poljoprivrednim radovima jer smo od toga preživljavali i finansirali moje studiranje. Takođe, pet dana u nedelji sam studirao, a vikende odvajao za poljoprivredu. Danas svakodnevno radim od 10 do 12 časova dnevno poslove koji su dijametralo suprotni mojoj struci - kaže Almir Hodžić (24) iz Ljubije kod Prijedora

Skica (ne)zapošljavanja u RS i BiH svakako je i Almir Hodžić (24) iz Ljubije kod Prijedora, jedan od pet najboljih studenata Pravnog fakulteta u Banja Luci, koji u bezuspešnom iščekivanju posla u struci svakodnevno radi na polju vozeći traktor, baveći se stočarstvom i obavljajući druge poljoprivredne radove!

Preporučujemo

Fakultet, i to državni, upisao je 2009. Završio je u roku, četiri godine kasnije. Tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja je bio najbolji učenik sa prosekom ocena 5,00.

- Znao sam za tešku situaciju na tržištu rada, međutim, verovao sam da najbolji mogu naći posao... Sve ispite sam dao na vreme. Tokom studija nikad nisam pao ni jedan ispit. Sve vreme pomogao sam roditeljima u poljoprivrednim radovima jer smo od toga preživljavali i finansirali moje studiranje. Takođe, pet dana u nedelji sam studirao, a vikende odvajao za poljoprivredu. Danas svakodnevno radim od 10 do 12 časova dnevno poslove koji su dijametralo suprotni mojoj struci – ističe Almir.

- Takvo je vreme da ljudi ne smeju birati poslove, a i Tolstoj kaže "ne treba se stideti ni jednog posla, treba se stideti samo besposlenog života“ – prenosi Hodžić.

On je od 1. oktobra prošle godine, kada je postao brojka u lokalnoj filijali za zapošljavanje, aktivno konkurisao na nekoliko radnih mjesta u Prijedoru i Novom Gradu , a slao je i otvorene molbe za posao zapisničarima, advokatima i privatnicima.

- Ti ljudi (advokati i zapisničari) su barem bili uljudni i dali su mi neke savete za traženje posla jer me sami nisu mogli angažovati. S druge strane, o konkursima za posao u javnom sektoru imam negativno mišljenje. Naime, zaposleni u javnom sektoru te ustanove tretiraju kao nešto što su im u nasledstvo ostavili očevi. Uopšte ne daju povratne informacije, a kamoli da vas uljudno prime i objasne situaciju- kaže Almir i dodaje da se na jednom konkursu čak nije pojavio predsednik komisije koji je diplomirani pravnik.

- Tako su nas pravnike, gle čuda, ispitivali turistički tehničar, koji nema visoku stručnu spremu, i profesor nemačkog jezika... Iako sam na tom konkursu imao najviši prosek primljeni su drugi, a nakon moje žalbe na izbor i ostale nedostatke konkursa, nemušto su rekli da je sve bilo u skladu s zakonom... Što kaže Andrić “Dođu tako vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati” - navodi ovaj Ljubijanac i precizira da je žalosno što se od 10 najboljih studenata njegove generacije na Pravnom fakultetu u Banjaluci zaposlilo samo troje.

- Izgleda da ovo društvo ima stručnjake za bacanje po onoj: "Deca su naše najveće bogatstvo - i ove godine se očekuje veliki izvoz" - kaže Hodžić i naglašava da je, u tom smeru, zastrašujuće što se u BiH, u odnosu na celu populaciju, ljudi u proseku školuju samo osam godina.

- S jedne strane smo najneobrazovaniji, a s druge ljudi koji se kod nas obrazuju 17 godina i stekli su akademsku diplomu ne mogu naći posao, već crnče i rade poslove suprotne od struke – upozorava ovaj mladić, koji se ne slaže s tezama da su mladi neaktivni u traženju posla, piše "Inforprijedor.com".

- Ima pasivnosti i to stoji, međutim korupcija i nepotizam su na ovom polju postali rak rana ovog društva. Na primer, neki ljudi koji vode lokalnu zajednicu i načelnici su pojednih odeljenja u upravi, otvoreno su mi govorili: "Almire ti ispunjavaš sve uslove za zaposlenje u bilo kojoj javnoj ustanovi, ali nemaš štelu ili vezu“. Faktički, ja bih trebao da bez obzira na prosek, znanje i ostalo podignem kredit od 10.000 KM i kupim sebi posao... E to je, nažalost, naša realnost i zato nam je ovako kako jeste - kaže ovaj diplomirani pravnik i ističe da bi mladima trebalo bar obezbediti fer i ravnopravan položaj prilikom konkurisanja za posao.

- U suprotnom, oni će otići u inostranstvo. O tome i ja razmišljam, jer sam zabrinut za dalji tok moje pravničke karijere. Posmatrajući zvanične statistike od preko pola miliona nezaposlenih u BiH, nikada ne bih voleo da mi se dete rodi u ovakvoj državi.

- Ipak, i nakon svega verujem da ću pronaći posao, makar privremeni - zaključuje naš sagovornik koji perfektno govori engleski jezik, a celo školovanje je bio stipendista grada Prijedora i Ministarstva prosvete i kulture RS.

(Telegraf.rs / Izvor: infoprijedor.com)