VELIKO SRCE KOJADINOVIĆA: Dao tri kuće u Paraćinu onima kojima je voda uzela sve! (FOTO)
- Hvala im do neba – kaže Natalija Stepanov, koja se smestila u dve sobe sa suprugom, sinovima, snajom i dva unučeta. Utočište su ovde našli i Marina i Miroslav s četiri kćeri
Vodena stihija koja je nosila sve pred sobom napunila je do plafona trošnu kućicu u Paraćinu u kojoj su kao podstanari živeli Natalija Stepanov, njen suprug, sinovi, snaja i dva unučeta. Da ih komšija nije pozvao kod njih na drugi sprat, verovatno bi se, priča Natalija, podavili.
Izvukla ih je Vojska sutradan oko 12 sati, odvela u prihvatni centar, a odatle u jedan od dva vrtića u kojima su zbrinjavane porodice s decom.
- Došla je predveče ta žena, Marija, i rekla da hoće sve da nas smesti. Hvala joj do neba! U vrtiću smo zaista imali sve ali znam da tu ne bismo mogli dugo da ostanemo. Živeli smo kao podstanari u Ulici Milovana Glišića, ali je nameštaj bio naš. Sva ta naša sirotrinja sada je uništena - ispoveda se za Telegraf.rs Natalija.
Dodaje da su i pre živeli teško.
- I do sada smo malo imali jer smo živeli od socijale, 22.000 dinara mesečno. Imamo dve sobe, dobićemo i nameštaj. Moji unučići su blizanci. Dimitrije i Sonja imaju svega šest meseci i sve im je obezbeđeno. I pampers, i mleko, i preobuka... Ima još dobrih ljudi. U ovoj nesreći Bog nas je preko Kojadinovića pogledao - kaže ona.
U drugoj sobi na istom spratu prostrane kuće - Stepanovići. Marina i Miroslav živeli su u Železničkoj ulici koja je sinonim za stradanje u paraćinskim poplavama. Sudbina slična. Podstanari, bez posla. Najveće blago – četiri devojčice. Milica, Anđela, Bojana i Lena. Milica ima 13 godina, Lena samo 11 meseci, a ostale su negde između.
Stepanovići su noć kad je bujica pokuljala proveli na tavanu, odakle su spašeni tek sutradan u podne. Nemaju gde da odu pa im je smeštaj kod Marije i Zorana došao kao spas.
- Živi smo, sve ostalo će se nekako dovesti u red. Nemam dovoljno reči da se zahvalim Kojadinovićima što su nam dali krov nad glavom. Ne znam koliko ima takvih ljudi – priča majka Marina.
Zoran i Marija Kojadinović rade u inostranstvu. Imaju prilično bogatstvo i ogromno srce.
- Tri kuće ne koristimo i rešili smo da ih ponudimo nesrećnicima kojima je reka otela sve. Ovde smo zbrinuli porodice sa malom decom, a ima mesta za još jednu. Trinaestoro duša tu obitava. Uselićemo i kuću u drugoj ulici, a ponudili smo i kuću u Ćupriji. Ona ima 600 kvadrata. Tamo zasad nema nikog, ali može da se koristi ako u Paraćinu nema dovoljno mesta za sve kojima smeštaj treba – objašnjava nam Zoran.
Dok ima ovakvih ljudi, ima nade za Srbiju.
Dešavanja uživo u područjima najugroženijim od poplave možete pratiti OVDE.
(Z. R. P.)