Opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata sve veća
- Evropa, Amerikanci, ali, takođe i Rusi ponašaju se tako, kao što je autor Kristofer Klark u svojoj knjizi, vrednoj čitanja, o početku Prvog svetskog rata i opisao, kao mesečari - rekao je Helmut Šmit bivši nemački kancelar
Bivši nemački kancelar Helmut Šmit uporedio je danas ukrajinsku krizu sa letom 1914. godine i upozorio aktere najnovijih događaja, Ameriku, Rusiju i Evropsku uniju na opasnost Trećeg svetskog rata.
- Evropa, Amerikanci, ali, takođe i Rusi ponašaju se tako, kao što je autor Kristofer Klark u svojoj knjizi, vrednoj čitanja, o početku Prvog svetskog rata i opisao, kao mesečari - rekao je Šmit danas u intervjuu "Bild"-u.
On je kritikovao Evropsku komisiju da se previše meša u svetsku politiku "premda se najveći broj komesara u to jedva da i razume".
Šmit naglašava da se sadašnja situacija u Ukrajini sve više može porediti sa situacijom u Evropi, u leto 1914. godine i upozorio da opasnost zaoštrenja situacije, kao u avgustu 1914. godine, raste iz dana u dan.
Takođe, kritikovao je EU zbog njenog sporazuma o asocijaciji sa Ukrajinom, ali i službenike i činovnike u Briselu da se malo razumeju u politiku.
Bivši kancelar je rekao da je sada nužno da sve strane u ukrajinskom sukobu sednu za pregovarački sto i da se to odnosi i na Ruse i Ukrajince, ali i Beloruse.
- Ono što nam je potrebno jeste susret, po uzoru na Konferenciju o sigurnosti i saradnji iz 1975. u Helsinkiju - rekao je Šmit i podržao šefa nemačke diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera u njegovim aktivnostima za jednu mirovnu konferenciju o Ukrajini.
- Za sada na žalost nema nikog sa konstruktivnim rešenjima za Ukrajinu - rekao je Šmit i dodao da je evropskom parlamentu potrebna znatno veća moć u odnosu prema birokratama u Briselu.
Bivši nemački kancelar se, bez obzira na godine, i dalje pojavljuje u nemačkoj javnosti i daje svoje mišljenje u aktuelnim temama, a njegova reč se poštuje i kada kritikuje i kada hvali.
On je, pre svega, kritički raspoložen prema kancelarau Angeli Merkel i ministru finansija Volfgangu Šojbleu.
(Telegraf.rs / Tanjug)