Ko ne izda fiskalni račun, preti mu zatvaranje radnje!

Do sada su kazne za neizdavanje fiskalnih računa bile najniže moguće - 50.000 dinara. Međutim, izmenama poreskih zakona povećaće se i kazne

Država bi do kraja 2014. godine, suzbijanjem sive ekonomije mogla da prihoduje 100 miliona evra, a to će se postići većim brojem kontrola i inspektora.

Preporučujemo

- Od 1. jula je planirano da se kroz izmene poreskih zakona povećaju i kazne za utaju poreza - izjavio je danas državni sekaretar Ministarstva finansija Nikola Ćorsovoć.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, biće predviđeno da vlasniku, koji je uhvaćen da nije izdavao fiskalni račun prvi put bude zatvorena radnja, a ako se prekršaj ponovi, radnja će biti zatvorena 14 dana.

Ako i treći put bude zatečen da nije izdavao fiskalni račun, moraće da zatvori radnju na još 30 dana, što bi prema Ćorsoviću značilo i kraj poslovanja te firme.

Na seminaru, posvećenom sivoj ekonomiji, koji je organizovala Asocijacija medija, on je rekao da su do sada kazne za neizdavanje fiskalnih računa bile najniže moguće - 50.000 dinara, što su vlasnici ukalkulisali u trošak.

- Pogrešne su procene da budžet od sive ekonomije gubi milijarde, ali ako bi se smanjio udeo sive ekonomije, mogli bismo godišnje da ostvarimo prihod od dodatnih 500 do 700 miliona evra, odnosno između 1,3 i 1,7 odsto BDP-a - rekao je Ćorsović i dodao da će broj kontrola biti povećan od osam do 10 puta, a broj inspektora četiri puta.

On je podvukao da je planiran konsolidovani deficit Srbije za ovu godinu 7,1 odsto BDP-a, što znači da suzbijanje sive ekonomije neće rešiti sve probleme, ali će svakako da pomogne.

Ćorsoviće je precizirao da će biti predviđene mere na kraći rok, koje će pokriti pet oblasti - prva je izdavanje fiskalnih računa i rad na crno, druga pojačana kontrola rizičnih industrija kao što su autoprevoznici i prehrambena industrija, a sledi i sprečavanje šverca akciznih prozvoda duvana i naftnih derivata.

Četvrta oblast se odnosi na pranje novca i fantomske firme, gde je Ćorsović najavio još bolju saradnju sa APR-om, dok je poslednja oblast u vezi sa bogatim građanima i unakrsnom proverom prihoda imovine.

Na duži rok, planira se institucionalna izgradnja, pre svega poreske uprave, kako bi se postigla bolja organizacija i bolja kontrola.

Kako je istakao Ćorsović, paraleleno sa merama suzbijanja sive ekonomije, država će finansirati poreze i doprinose za novozaposlene u odnosu 70 prema 30. Takođe, poreski inspektori će raditi i popodne, kao i vikendom, jer najveći broj firmi upravo u to vreme ne izdaje fiskalne račune.

(Telegraf.rs / Tanjug)