Šta dobija i gubi radnik sa novim Zakonom o radu?

Manja naknada za godišnji odmor, bolovanje i penzionisanje, kao i otpremnina za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca samo su neki od predloga koji će se verovatno naći u novom Zakonu o radu

Kako će tačno izgledati novi Zakon o radu znaće se za oko dve nedelje, pa je sada već izvesno da nova pravila za radnike treba da stupe na snagu sredinom godine.

Preporučujemo

Po trenutnom zakonu, za vreme godišnjeg odmora zaposleni dobija platu, koja je prosek onoga što je zarađivao u poslednja tri meseca. U taj prosek ulazi i regres, 13. plata, svi bonusi i naknade u poslednja tri meseca.

Po novom zakonu, osnovica za naknadu u vreme odmora bila bi osnovna zarada uvećana za minuli rad i to u mesecu u kome zaposleni ide na odmor.

Računica koju su napravili u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) pokazuje da bi ovakav predlog smanjio plate za vreme godišnjeg odmora za 6.000 do 7.000 dinara, odnosno za 10 odsto u proseku.

Manja naknada bi važila i za bolovanja, te naknade u slučaju smrti članova porodice, rođenje deteta ili prinudnog odmora zbog nedostatka posla. U ovim slučajevima zaposleni bi dobijali oko 60 odsto zarade uvećane za minuli rad, odnosno 2.000 do 2.500 dinara manje nego do sada.

Manje novca dobijaće i radnici koji dobiju otkaz. Po dosadašnjem zakonu poslodavac im je morao isplaćivati otpremninu za sve godine staža, a sada samo za godine rada provedene u njegovoj firmi i preduzeću koje je kupio. Kao i u važećem Zakonu, predviđeno je da otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku godinu staža.

Udruženi sindikat "Sloga" ocenjuje da je potpuno neverovatno da je Predlog zakona tek sada podeljen članovima radne grupe i pita čemu ova farsa od dosadašnjeg pregovaranja, o čemu su do sada u poslednja dva meseca pregovarali kada osnovni i polazni nacrt zakona nije bio na stolu.

Evo šta Ministarstvo za rad želi u novom Zakonu o radu:

1. Isplata otpremnine samo za godine staža provedene u poslednjoj firmi

2. Plata za vreme godišnjeg odmora jednaka je osnovnoj zaradi u tom mesecu uvećanoj za minuli rad

3. Prilikom penzionisanja radnik bi dobijao dve umesto tri prosečne zarade

4. Ugovori na određeno vreme ne mogu biti duži od dve godine

5. Otkazni rok može trajati 30 umesto ranijih 15 dana

6. Godišnji je moguće koristiti jednokratno i uzeti već posle mesec dana

7. Kod probnog rada poslodavac mora da obrazloži otkaz

8. Zaposleni ima pravo na minuli rad od 0,4 odsto po godini staža

9. Zaposleni mlađi od 18 godina ne može raditi duže od 8 sati dnevno

10. Poslodavac mora obavestiti radnike o promeni radnog vremena pet umesto sedam dana unapred

(Telegraf.rs/ Izvor:24sata.rs)