Srbija koristi samo 10 odsto potencijala geotermalnih voda! (FOTO)
Značaj geotermalnih voda za privredu Srbije je glavna tema skupa koji se održava u organizaciji Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, u Lukovskoj banji, jednom od pet najvećih izvorišta termomineralnih voda u Srbiji
U Srbiji ima oko 300 izvora geotermalnih voda, a njihova iskorišćenost je svega 10 odsto, izjavio je danas u Lukovskoj banji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin.
Preporučujemo
Deca donirala 3 inhalatora Dečjem odeljenju vranjske bolnice! (FOTO)
Opet voz Beograd - Solun, do grčke luke možete i Er Srbijom za 96 evra
- Svi regioni Srbije se karakterišu određenim prirodnim bogatstvima, tako i jug Srbije ima svoje specifičnosti. Ðavolju varoš, geomorfološki fenomen jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu, kao i geotermalne izvore, bisere ovog kraja - kazao je Hajdin, otvarajući skup o značaju geotermalnih voda za privredu Srbije.
Obraćajući se predstavnicima Lukovske banje, koja je smeštena na padinama Kopaonika, on je rekao da su sačinili veoma važnu turističku destinaciju - pre svega za banjski i seoski turizam.
- Vaš poduhvat je vredniji, jer je realizovan u brdsko-planinskom području, koja se u drugim krajevima Srbije prazne i zapuštaju - poručio je Hajdin.
Značaj geotermalnih voda za privredu Srbije je glavna tema skupa koji se održava u organizaciji Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, u Lukovskoj banji, jednom od pet najvećih izvorišta termomineralnih voda u Srbiji.
Na skupu će biti predstavljena i analiza iskorišćenosti termalnih i lekovitih voda u banjama Srbije, kao i dobar primer iz prakse - kako se koriste vode Lukovske banje.
U izuzetno složenim geološkim, a naročito tektonskim uslovima, na veoma malom prostoru, javlja se veliki broj prirodnih pojava isticanja termomineralnih voda, što odražava veoma specifičnu hidrogeološku građu terena.
U pojasu presečenom Štavskom rekom na oko 400 metara dužine njenog toka kroz Lukovsku banju, registrovano je 28 prirodnih pojava termomineralnih voda iznad 15 stepeni i pet hladnih izvora.
Trenutno se koriste vode sa bušotina za potrebe bazena, grejanje prostorija i za banjsko lečenje.
To je jedan manji deo od ukupnog hidrogeološkog potencijala koji nudi daleko veće mogućnosti i širok spektar primene u poljoprivrednoj proizvodnji, ribarstvu, grejanju prostora i sportsko-rekreativnim aktivnostima i ukupnom privrednom razvoju.
Posebno će biti reči o korišćenju termalnih voda u proizvodnji povrća i cveća u zaštićenom prostoru.
(Telegraf.rs / Tanjug)