Tek svaki sedmi učenik u Srbiji je vukovac!

Hiperprodukcija visokih ocena jedan je od najvećih problema osnovnog obrazovanja. Svaki sedmi mali maturant nosilac je diplome „Vuk Karadžić“

Što je bliža mala matura, sve više izgleda da će ove godine upis u željenu školu više zavisiti od broja osvojenih bodova, nego od uspeha u školi. Svaki drugi osmak je odličan, a u prošlogodišnjoj generaciji, svaki sedmi je bio vukovac.

Preporučujemo

Spuštanje kriterijuma i pritisci roditelja na nastavnike najveći su krivci za to što je petica najčešća ocena u đačkim knjižicama. Posledica je i da učenik, i pored svih petica, može da ostane bez upisa u željenu školu zbog jednog pogrešno rešenog zadatka na testu. Od prošlogodišnjih osmaka, među 67.784 učenika koji su polagali malu maturu bilo je čak 9.563 „vukovca“, pišu Večernje novosti.

- Ako se podsetimo da nosioci ove diplome treba da ispune dva ozbiljna zahteva da bi bili predloženi za nagrađivanje, čini se gotovo nemogućim da je svaki sedmi učenik u Srbiji uspeo da ispuni ove uslove - primećeno je u analizi koju je radio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

U ovoj studiji navedeno je i da je najviše diploma „Vuk Karadžić“ podeljeno u Leskovcu gde čak petina đaka u knjižici ima samo petice. U Nišu je sa maksimalnim uspehom bilo 17,6 odsto osmaka, u Jagodini 17,3, a na teritoriji Kosovske Mitrovice 15,6 procenata. Najmanje vlasnika „Vukove diplome“ je u Borskom i Pećkom okrugu - oko 10 odsto.

- Deljenje visokih ocena bez pokrića je veliko društveno zlo. Daje lažnu sliku o školama, a đacima neće pomoći kad jednog dana budu hteli da se zaposle - upozorava prof. dr Ivan Ivić sa Filozofskog fakulteta. - Škole se utrkuju koja će da ima bolje uspehe, na osnovu toga dobijaju i nagrade, tako da kada neki nastavnik drži stroge kriterijume, trpi pritisak celog kolektiva da „popusti“. Posledica ovakvih trendova u školama su ogromne razlike između ocena i postignuća đaka na nezavisnim testiranjima. Tako naše petice na PISA testiranju postaju jedva dvojke, za odlične đake ispostavi se da su funkcionalno nepismeni.

Prema njegovom mišljenju, ovaj problem je duboko ukorenjen i biće potrebno mnogo vremena i volje da bi bio rešen. Potrebno je što više nezavisnih testiranja kako bismo realno videli koliko učenici znaju i koju ocenu su zaslužili.

(Telegraf.rs)