SRPSKI BETMEN: Leteo bez padobrana 250 puta! (FOTO) (VIDEO)

- Dok letim osećaj je jedinstven. Onog momenta kad se odrazim od litice ili objekta, sve drugo prestane da postoji. Postojim samo ja i to što ću da uradim, tako da se tada, bukvalno nalazim u jednoj vrsti medijacije – kaže Branislav Aćimović, ljubitelj ekstremnih sportova, u ovom slučaju bejs skakanja

Branislav Aćimović jedini je u Srbiji, a u svetu među njih 200, koji u odelu s krilima skače s visokih zgrada, antena, mostova i litica, i brzinom od oko 200 kilometara na sat leti bez padobrana.

Preporučujemo

Ovim ekstremnim sportom – bejs skakanjem (B.A.S.E jumping) Aćimović je počeo da se bavi 2006. godine, u vreme kad je imao devetogodišnje iskustvo u skakanju padobranom iz vazduhoplova.

- Još kao dete imao sam želju da letim i pokušavao sam tu želju da ostvarim. Leteo sam vazduhoplovima, paraglajderima, međutim, to nije bilo ni slično onome kako sam zamišljao letenje. Kad kažem letenje, mislim na letenje telom, ne vazduhoplovom. I, na kraju sam uspeo da sebe nađem u bejs skakanju – kaže Aćimović.

Najviša visina s koje je skočio u odelu s krilima, leteći brzinom 200 kilometara na sat, jeste 1.800 metara, dok je iz vazduhoplova i s padobranom skakao s visina i do 4.000 metara.

Srpski “betmen” je telom, bez padobrana, leteo više od 250 puta Evropom, najčešće iznad litica u Alpima, Italiji i Švajcarskoj. Uz pomoć padobrana, što je, kako kaže jednostavnije, oko 500 puta skočio je iz vazduhoplova, takođe, uglavnom po Evropi.

U Srbiji je skočio s dimnjaka, visokog sto metara, prošle godine na Festivalu ekstremnih sportova u Trsteniku.

- Da bi se neko bavio bejs skakanjem, prvo mora da ima kondiciju da se penje planinom, a mora da nauči i da upravlja svojim telom. Što se mene tiče, svoje telo i um kondiciram uz pomoć joge - kaže tridesetdevetogodišnji Aćimović, zaposlen u Pošti u Kragujevcu.

Naravno, dodaje, za to čime se bavi potrebna je i oprema – odelo s krilima, koju prozivodi nekolicina proizvođača u svetu i košta 1.400 evra. Pravi se od sintetičke svile kako ne bi propuštala vazduh i, kako Aćimović objašnjava, kad se bejs skakač odrazi s mesta odakle skače, prostor između ruku i nogu u opremi se napuni vazduhom.

- Dok letim osećaj je jedinstven. Onog momenta kad se odrazim od litice ili objekta, sve drugo prestane da postoji. Postojim samo ja i to što ću da uradim, tako da se tada, bukvalno nalazim u jednoj vrsti medijacije – objašnjava Aćimović.

Leteći odelom s krilima, 2010. je osvojio srebro u Mađarskoj, dok je pre dve godine osvojio 28. mesto na Svetskom kupu “World Pro BASE race”.

- Želja mi je, i bio sam vrlo blizu da je ostvarim, ali nisu mi dopustili, da skočim s Avalskog tornja. Trebalo je i prošle godine, s Dunavskog tornja u Austriji, ali su ceo taj događaj zabranili - kaže Aćimović, koji ima tri učenika iz Beograda, a to su Igor Jeremić, Nebojša Jandrić Jimmy i Milan Todorović.

Na pitanje koliko je njegov hobi opasan, Aćimović odgovara:

- Veoma opasan, kao i sve ostalo. Ako si pametan u sportu onda može da bude veoma bezbedno. Najopasniji momenat bio je kad sam leteo iznad Kazale grebena u Italiji i kad je pogrešio rutu kojom je trebalo da leti - kaže on.

Aćimović će i ove godine skakati s dimnjaka u Trsteniku, gde će od 18. do 20. jula biti održan Festival ekstremnih sportova. Poziva sve zainteresovane da dođu i da se upoznaju se s većinom ekstremnih, i kako kaže, modernih sportova koji se u svetu u poslednje vreme sve više praktikuju.

(Telegraf.rs / Tanjug)