ISPOVEST MAJKE OPTUŽENE ZA UBISTVO SVOG SINA: Zlostavljali su me i terali da kažem da sam ubila dete!

Marina Andrejić je krenula u borbu za istinu nakon što je izašla iz zatvora, jer želi da sazna istinu o svom nestalom sinu Đorđu. Ona je u televizijskoj emisiji ispričala svoju stranu priče

Marine Andrejić (43) iz Majilovca, koja je optužena da je u julu 2010. godine ubila svog sina Đorđa (13), ispričala je svoju ispovest u emisiji na televiziji "Pink".

Preporučujemo

Naime, Apelаcioni sud u Beogrаdu doneo je presudu kojom se Mаrinа oslobаđа krivice zа teško ubistvo sinа, nestаlog 22. julа 2010. godine. Ona je pritvorena u julu 2010. godine, da bi kasnije bila optužena da je svog sina usmrtila na njivi udarivši ga držaljkom motike po vratu.

Jedini materijalni dokaz koji je Više tužilaštvo predočilo bila je lobanja pronađena u novembru 2010. godine. Međutim, veštačenja nisu potvrdila da je lobanja dečakova, jer je oprana u izbeljivaču kako bi se unišitili tragovi DNK.

Ona je odlučila da kaže svoju stranu priče o događajima koji su prethodili tragičnom slučaju. Marina danas pokušava da nastavi svoj život jer želi da sazna istinu, ali u njenu istinu skoro niko ne veruje. Udala za Đorđovog oca koji je bio njena velika ljubav i koji je vremenom postao alkoholičar.

- Dobili smo sina 1996. godine, za kojeg sada ništa ne znam i koga nemam. Ne mogu da se pomirim s tim, niti ću ikad - počela je svoju ispovest Marina.

Zbog alkoholisanog supruga decu je vodila sa sobom, a vremenom je postala rasejana i nesvesna okoline. Marina i njen sin Đorđe su tog kobnog 22. jula išli da oberu boraniju, ali su krenuli pogrešnim putem ka njivi.

- Psihički nisam bila tu, bila sam na drugoj strani. To je ono što se odrazilo na mene tokom godina te rasejanosti. Najgore je to što sam dete povela sa sobom. Nalazili smo se na nekoj njivi, okliznula sam se i motika mi je udarila u nogu iz koje je počela da izbija krv. Počinje panika, a ja nastavljam bosa - priča Marina.

Pokušali su da izađu s polja. Stigli su do kraja puta, ali i dalje nisu znali gde se nalaze. Lutali su, pao je mrak i Marina nije znala kako da se orjentiše. Nije mogla ni da se kreće od zadobijene povrede.

- Videla sam jednu putanju i rekla sam mu da izvidi kuda ide. Uplašio se zbog mraka, a ja i dalje nisam mogla da hodam. Htela sam samo da izvidi gde se nalazimo. On je išao i dozivali smo se stalno da vidim da li je tu. Nakon pet minuta kaže mi da postoje dva puta i onda sam mu rekla da se vrati nazad. Posle toga nastupa tišina, ja i dalje dozivam svoje dete. Ne odaziva mi se više - kaže optužena majka.

Nije imala snage da se pomeri s mesta odakle su se rastali. Posle tri dana se vratila kući uz pomoć motike koja ju je ranila. Pomislila je da je možda otišao kući. Niko za ta tri dana nije krenuo u potragu za njima.

- Ne znam u šta da verujem. Čula sam da je po Italiji i Austriji, čujem svašta. Pojaviće se kad tad - nastavlja Marina.

Kada je došla kući bez sina, suprug je počeo da je zlostavlja. Ćerka ne priča sa njom od tada i ubeđena je da je majka svog brata dala nekom. Odveli su je u policijsku stanicu, niko joj nije verovao i naterali su je da prizna da je lišila svog sina života.

- Stavili su sliku ispred mene, da klečim, da bi me slika naterala da kažem gde sam ostavila svoje dete. Terali su mi da kažem da sam ubila svoje dete. Pretili su mi da će mi ćerku odvesti u dom, da neću da znam gde je. Posle fizičkog zlostavljanja sam potpisala izjavu - kaže Marina.

Provela je 703 dana u zatvoru, a suprug je u tom periodu preminuo. On je jedini verovao da nije ubila njihovog sina. Svekrva je zabranila unuci da viđa Marinu i verovatno joj je govorila ružne stvari o majci. Marina Andrejić ne može da se pomiri sa tim da je Đorđe nestao i da možda nije živ, ali želi da zna istinu.

(Telegraf.rs)