NERAZUMNO: Bacamo 250.000 tona hrane, a u Narodnim kuhinjama se hrani 45.000 ljudi!

Najveći deo hrane baca se zbog strogih rokova prodaje, velike ponude, lošeg skladištenja... Iako marketi doniraju hranu za Narodne kuhinje, često se dešava da čekaju uoči isteka roka, kada su namirnice neupotrebljive

Bez obzira na besparicu, u Srbiji se hrana i dalje baca, i to u velikim količinama.

Prema nezvaničnim podacima godišnje se u kontejnerima širom naše zemlje nađe i do 250.000 tona hrane! Najveći deo baca se zbog strogih rokova prodaje, velike ponude, lošeg skladištenja. Sami građani hranu najčešće bacaju zbog isteka roka.

Pravo značenje, ovaj podatak dobija tek kada se zna da u Srbiji preko 45.000 ljudi jedini obrok tokom dana dobija iz Narodnih kuhinja. Od toga je čak 11.000 dece!

Iako Narodne kuhinje dobijaju donacije i od trgovinskih lanaca i od privatnih donora, mnogo više "dobre volje" je potrebno kako bi se broj gladnih smanjo, a svest ljudi o bacanju hrane podigla na viši nivo.

Jelena Radojčić iz Crvenog krsta Srbije kaže da ono što je bitno, a da se često ne shvata jeste da sva pravila o hrani važe i za hranu koja se priprema u Narodnim kuhinjama.

Bez obzira na to ko donira hranu, svaka namirnica se posebno razmatra da li će biti prihvaćena. Zaposleni se trude da ne primaju hranu kojoj rok ističe za manje od dva meseca. Sva hrana mora biti spremna i poslužena do krajnjeg isteka roka.

Što se tiče doniranja hrane, marketima je zapravo u interesu da to čine, ali ne rade to uvek iz najboljih namera.

- Uništavanje robe kojoj je istekao rok, markete košta skuplje nego doniranje. U njihovom interesu je da doniraju hranu, ali se dešava i da to požele da učine tek nekoliko dana pre nego što joj ističe rok - kaže Radojčić.

Kada je u pitanju bacanje hrane, naša zemlja nije usamljena u ovom trendu. U svetu se godišnje baci čak trećina proizvedene hrane, što iznosi čak 1,6 milijardi tona! Direktan trošak bačene hrane godišnje iznosi 750 milijardi dolara.

Za proizvodnju neiskorišćene hrane na godišnjem nivou potroši se 250 kilometara kubnih vodenih resursa i zauzme se 1,4 milijardi hektara zemljišta.

(M. Batinić)