UŽAS: 43 ustanove u Srbiji rade oglede na životinjama!

Srbija nema podatke u kakvim uslovima životinje žive, kako se postupa sa njima, kao ni gde se odlaže medicinski ili organski otpad nakon ogleda

U Srbiji postoji 13 fakulteta, tri farmaceutske kuće i 27 instituta koji rade oglede na životinjama, samo 12 ustanova je registrovano za ispitivanja, a nemamo ni podataka u kakvim uslovima životinje žive, kako se postupa sa njima, gde se odlaže medicinski ili organski otpad nakon ogleda, rekla je Tanjugu predsednica Udruženja "Feniks" Milica Ranković.

Preporučujemo

Međutim, u svetu je, prema rečima predsednice Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti, to pitanje potpuno uređeno, jer svaka institucija šalje podatke i država zna koliko je ubijeno životinja eksperimentima i to od svake vrste.

- Tako, prema procenama Britanske unije za aboliciju od vivisekcije u svetu godišnje strada u eksperimentima oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi - rekla je Ranković i navela da je Srbija ovu oblast zakonski uredila ali da se propisi uglavnom ne poštuju.

Ogledi se rade na ribama, vodozemcima, gmizavcima, pticama, sisarima. Polovinu svih sisara čine miševi i pacovi, a drugu polovinu zečevi, kunići, zamorci, psi, mačke, majmuni, konji, svinje. Većina životinja se uzgaja za eksperimente na posebnim farmama, ali se neke hvataju u divljini i transportuju do laboratorija.

Spora implementacija propisa u Srbiji, kako je navela Ranković, otežava zaštitu oglednih životinja i potencira etičko i stručno pitanje o (ne)opravdanosti eksperimenata na životinjama, koje ne postavljaju samo laici, već i naučnici.

Sa jedne strane su oni koji smatraju da je upotreba životinja i dalje neophodna i nužna u sticanju naučnih saznanja i da je uz poštovanje određenih etičkih principa opravdano žrtvovati životinje zarad benefita ljudi. Sa druge strane, jednako su prisutna i mišljenja koja ne samo da postavljaju pitanje održive etičke opravdanosti upotrebe životinja već i potenciraju nedovoljnu pouzdanost ovako dobijenih rezultata kada se oni primenjuju na ljudima.

Osim toga, veliki broj rezultata dobijenih u eksperimentima pokazao se neprimenljivim na ljude zbog specifičnosti vrsta, rekla je ona i ukazala da je svaki trenutak života oglednih životinja ispunjen strahom, stresom, bolom i patnjom, u zavisnosti od vrste i trajanja eksperimenta.

- Uslovi života su daleko ispod minimuma potrebnog za zadovoljenje osnovnih potreba što izaziva strah i stres. Ukoliko su eksperimenti invazivniji, utoliko je život oglednih životinja bolniji i ispunjeniji patnjom - istakla je predsednica Udruženja.

Ona ukazuje da je sreća za životinje što naša privreda nije razvijena i što se i ne radi toliko ogleda koliko u razvijenim zemljama, ističući da se udruženje izričito protivi eksperimentima na životinjama. Međutim, svesni su da to ne može preko noći i da je potrebno edukovati javnost ali i da se nađe više alternativnih rešenja za ovaj problem.

U Srbiji je 2009. stupio na snagu zakon o dobrobiti životinja, a 2011. godine i pravilnik o zaštiti dobrobiti oglednih životinja. Godine 2010. Srbija je ratifikovala konvenciju o zaštiti kičmenjaka koji se korise u ogledne svrhe.

(Telegraf.rs/ Tanjug)