Sve više silovanja i nasilja u hraniteljskim porodicama!

Prema najnovijim istraživanjima, od skoro 600 dece bez roditeljskog staranja koja su smeštena u hraniteljske porodice u BiH, mnoga su silovana, fizički zlostavljana i zanemarivana

Analize Centra za istraživačko novinarstvo pokazuju da sistem hraniteljstva u Bosni i Hercegovini nije zakonski uređen. U BiH je prema ovom istraživanju najmanje 589 dece bez roditeljskog staranja smešteno u hraniteljske porodice.

Preporučujemo

S obzirom na to da nema jasnih nadležnosti i kontrola dešava se da deca budu silovana, zlostavljana, zanemarivana pa i izgladnjivana, piše cin.ba.

Kuća u nekadašnjoj Ulici Arčibalda Rajsa u Gradišci tri godine je skrivala tajnu o naizgled normalnoj hraniteljskoj porodici u kojoj su bile smeštene devojčice bez roditeljskog staranja. I danas tek retki znaju da su iza tih vrata devojčice bile višestruko silovane.

Biološki sin hranitelja, osnovnoškolac, silovao ih je u periodu od 2003. do 2006. godine. Sve je počelo kada su devojčice imale sedam i devet godina. Kada su za to saznali roditelji, istukli su ga i zatražili od njega da to više ne radi. Hranitelj je devojčice tukao kaišem, motkom i drškom metle i pretio im da o tome nikome ne govore.

Slučaj je otkriven u školi i predat pravosuđu. Nakon šestogodišnjeg postupka hranitelji su prošle godine nepravosnažno osuđeni zbog zapuštanja i zlostavljanja maloletnih osoba. Izrečena im je novčana kazna od 2.000 KM. Drugostepeni postupak je u toku, dok suđenja za silovanje nije ni bilo.

Sudska dokumentacija pokazuje da je Centar za socijalni rad u Gradišci raskinuo ugovor sa ovim bračnim parom, odmah nakon što je slučaj otkriven.

Službe socijalne zaštite u Kantonu Sarajevo nisu bile tako ažurne u slučaju hraniteljke Umije Pozder. Iako je 14-godišnja devojčica nakon pritužbi za zlostavljanje izmeštena iz njene kuće u SOS Dečije selo, Pozder je još uvek hraniteljka troje dece.

Nekoliko osoba potvrdilo je za CIN da su Pozderi fizički kažnjavali decu i da im nisu davali dovoljno hrane. Porodica je pritom za njihovo izdržavanje primala skoro 2.000 KM mesečno iz budžeta Kantona Sarajevo.

Devojčicine školske prijateljice kažu da je imala tragove batina svuda po telu. Zbog toga je nosila dužu odeću kojom je to skrivala. Prema informacijama do kojih su došli novinari CIN-a, pre nekoliko meseci je devojčica bez odobrenja Pozder potrošila dve marke koje je imala od kusura, zbog čega se plašila povratka kući iz škole.

Umesto da ide kući, ona je pobegla kod prijateljica koje su je sakrile. Samila Žepčan, baka jedne od njih, pozvala je policiju. Prema njenim rečima, prilikom policijske intervencije došla je i Pozder sa ćerkom Aminom koja je fizički nasrnula na devojčicu.

Sa Pozder je raskinut ugovor o hraniteljstvu za ovu devojčicu, ali ne postoji namera da se izmesti ostalo troje dece koja su kod nje smeštena.

Mirsada Poturković iz Kantonalnog centra za socijalni rad, kaže da se u ovakvim slučajevima izmešta dete nad kojim je vršeno nasilje, dok se ostala deca ne izmeštaju "ako ne postoji sumnja da je život i zdravlje i druge dece ugroženo".

Hraniteljstvo je definisano entitetskim zakonima o socijalnoj zaštiti. Za decu bez roditeljskog staranja nadležni su centri za socijalni rad na čijem području dete ima prebivalište. Socijalni radnici su, uglavnom, staratelji za nekoliko dece bez roditeljskog staranja i odraslih kojima je oduzeta poslovna sposobnost.

Poturković kaže da socijalni radnici imaju više posla nego što ga mogu obaviti i ne mogu biti u isto vreme na svim mestima gde bi trebalo da budu.

Bez puno kontrole nadležnih centara prolazi i Hasnija Džaferagić iz Sarajeva. Ona kaže da je hraniteljka od 1971. godine i da je bilo situacija da ima i po sedmoro dece u hraniteljstvu. Prema dokumentaciji do koje je došao CIN, Džaferagići prolazi pravu dramu. Svađe među članovima porodice, izbacivanja iz kuće i sukobi sa komšijama nisu retke scene. Prema federalnom Zakonu, dete se ne može smestiti u porodicu u kojoj su poremećeni odnosi.

Kod Hasnije deca od 9 godina puše, piju kafu i obavljaju teške fizičke radove, kao što je nošenje maltera za kuću. Kod nje je svojevremeno bio i Alen Makaš koji je u februaru 2010. ubijen dok je pljačkao kladionicu u sarajevskom naselju Ciglane.

Prema rečima Džaferagića, on je bio jedan od više stotina dece koja su prošla kroz njihovu kuću. Neka od te dece su kao i Makaš imala problematično ponašanje. U uređenim sistemima takva deca se smeštaju u porodice koje su prošle specijalističku obuku, što ovde nije bio slučaj.

Dečak je ovu porodicu napustio nakon tri godine boravka, kada je iz kuće ukrao mobilni telefon. 

Hraniteljstvo bi trebalo da bude jedan od boljih oblika zbrinjavanja dece bez roditeljskog staranja zbog mogućnosti da dete odrasta u porodičnom okruženju. Za izdržavanje dece hranitelji od države dobijaju novac. U zavisnosti od mesta stanovanja, taj iznos se kreće od 150 do 740 KM.

CIN-ovi sagovornici kažu da je novčana naknada najveći mamac za uzimanja dece u hraniteljstvo.

Za razgovor sa decom hraniteljskih porodica potrebna je dozvola i najčešće mogu razgovarati uz prisustvo staratelja. Njihovi identiteti nerado se daju javnosti, uz obrazloženje da se time štite deca.

Iz istih razloga sudski postupak u Gradišci je zatvoren za javnost. Zbog toga će za većinu ostati nepoznat identitet i dečaka koji je silovao devojčice. On je danas punoletan i na slobodi je.

(Telegraf.rs / Izvor: cin.ba)