EVO ZAŠTO SMO LICEMERI? I zašto su vesti o starletama čitanije od humanih akcija i poziva za pomoć?

Dok se roditelji vajkaju kako njihova deca moraju da čitaju vesti o starletama i estradnim zvezdama kako ne bi bila izopštena iz društva, stručnjaci objašnjavaju da problem pogrešnog postavljanja čitalačkog prioriteta leži u "smetanju ionako turobne svakodnevice s uma"

Možda za sve vas ovo neće biti vest, moguće je i da baš Vi lično niste takvi, sigurno je da su neki oko Vas osobe na koje će se odnositi ovaj članak, ali verovali ili ne - većina čitalaca vesti u srpskim medijima pala bi na detektoru laži pri odgovoru na pitanja - Da li ste licemer? Jer, dok se naglas na sve strane obrušavaju na svako medijsko eksponiranje komercijalnog sadržaja i napisa o starletama i zalažu za "društveno korisno" novinarstvo, većina čitalaca istovremeno hrli ka vestima u kojoj se pominju Stanije, Soraje i ostale starlete i njiho ljubavni život. Naravno, ne mislimo na Vas!

Preporučujemo

Sa ovim se poklapa i statistika, jer takvi sadržaji upravo na našem portalu zauzimaju jako malo prostora, ali je svaki od tih članaka i do 1000 puta čitaniji od svake humanitarne teme, kojih smo od početka godine pokrenuli na hiljade. Šta to zapravo govori o svima nama?

S obzirom na to da u sociološkom smislu društvena promena predstavlja novo društveno stanje koje obeležavaju pre svega izmena socijalne strukture, međuljudskih odnosa, sistema vrednosti i obrazaca razvoja kulture nikako ne bismo mogli da tvrdimo da prolazimo kroz neku drastičnu društvenu promenu.

Zapravo, zvučalo bi pomalo kao kliše ako bismo poražavajuću pre svega kulturnu sliku društva po ko zna koji put pripisali društvenim promenama.

Istina je da nažalost već duži period živimo u stagnaciji i čamotinji, i da brojke koje iz večeri u veče pozicioniraju trivijalne vesti među ubedljivo najčitanije, nisu ništa novo.

Da se bavimo time zašto prema ne samo našoj, već i statistici brojnih agencija, kritična čitalačka masa u pola noći "visi" na vestima tipa šta je koji plejboj tog dana doručkovao, ko je kojoj starleti kupio ostrvo i gde, i kako izgleda kupatilo neke od "zvezda u pokušaju", besmisleno je.

Ono što smo pokušali na osnovu statističkih podataka da istražimo jeste zašto ljudi radije što bi se u žargonu reklo "klikću" na gore pomenute vesti nego na one koje pozivaju na humanitarnu akciju poput "Malo je potrebno. Spasimo život ovoj devojčici".

Iako nam prvo na pamet pada to da su ljudi nakon brojnih prevara izgubili poverenje u one koji javno apeluju da im se pomogne, stručnjaci nas demantuju.

- Ne radi se o izgubljenom poverenju - počinje priču za Telegraf psiholog Aleksandra Janković i dodaje - Srž pomenute problematike leži u "socijalnom pritisku", usled kojeg se oni koji ne znaju šta se dešava na estradnoj sceni kategorišu kao "neinformisani"! Nažalost, informacije o tome  sa kim je koja "zvezda" u vezi, da li je postala majka i ume li da kuva postale su stvar opšte kulture.

Činjenica da se u savremenom društvu stepen obrazovanosti meri podacima o estradnim zvezdama i starletama koje pojedinac "drži u glavi" ne samo da je poražavajuća već nas navodi i na zaključak da su tome u izvesnoj meri svakako doprineli brojni rijaliti programi u kojima se samoproklamovane zvezde promovišu.

O tome koliko je u vreme poremećenih društvenih vrednosti teško izvesti tinejdžere na pravi put za Telegraf priča pravnica 50-godišnja Snežana Jovanović majka dva tinejdžera.

- Trudim se koliko mogu da decu usmeravam u duhu u kom sam i sama rasla. Znate, do 20. godine svirala sam Šopena, pročitala većinu ruskih kapitalnih dela... O Šekspiru da i ne pričam... Danas, međutim, decu ne interesuju te stvari. Čak i kada pokušate da im ih nametnete, u takozvanom "spoljnom svetu" demantuju ih već na "prvoj krivini". Ne kažem da ih ne treba učiti pravim vrednostima, ali ne možete biti izolovani iz društva u kojem živite. Ako vršnjakinje moje ćerke pričaju po ceo dan o starletama i estradnim zvezdama, to ne znači da i ona treba da "popusti pod pritiskom", ali jednostavno nije loše da tu i tamo pročita nešto o njima kako ne bi bila izopštena iz društva.

"Još kada bi to bio jedini problem" - dodali bismo.

- Ljudi se često okreću trivijalnim vestima i kako bi smetnuli s uma svoje probleme. Znate ima tu onog momenta "ako i bogati plaču, onda je meni lakše" - objašnjava Jankovićeva dodajući da s druge strane javni apeli za humanitarnu pomoć izazivaju sasvim suprotan efekat.

- Javni apeli za humanitarnu pomoć izazivaju očajanje - objašnjava dalje Jankovićeva - Pre svega zbog toga što ljudi uglavnom nisu u finansijskoj situaciji da pomognu, a onda i zato što ih turobne priče podsećaju na njihovu već dovoljno tešku svakodnevicu.

Jedno je sigurno. Budemo li se i dalje, kao tipične žrtve narcisoidne kulture, naslađivali time što se od mediokriteta prave zvezde i o njima piše na sve strane, učestvujući tako u devalviranju opštih vrednosti neće nam biti bolje.

Likujući nad onima od kojih smo "mnogo bolji" razmišljajući glasno po forumima na temu "kada su one stigle dotle, dokle bih ja dogurala" pomoći će održavanje postojećeg trenda i učiniti da se era pogrešnog postavljanja čitalačkog prioriteta samo još više produbi.

(Katarina Vuković/Saša Jovanović)