Promenite dve obične sijalice štedljivim i sačuvajte Srbiji 28 miliona evra godišnje!

Verovatno niste znali da poklopac na posudi treba uvek koristiti da bi se trošilo manje energije, a ringlu isključiti nešto ranije kada kuvamo jer je akumulirala dovoljno toplote

Domaćinstva u Srbiji troše tri puta više električne energije nego domaćinstva u zemljama Evropske unije. Kad bi svaka kuća u našoj zemlji promenila dve obične sijalice štedljivim sijalicama, država bi godišnje uštedela 28 miliona evra!

Preporučujemo

Naši građani nemaju naviku da štede električnu energiju i malo su informisani o tome kako mogu da je čuvaju kod kuće i na poslu. Štednjom energije smanjujemo troškove domaćinstva, štedimo energente za buduće generacije, sprečavamo zagađenje prirode.

U stvari, većina nas ne gasi svetla iz prostorija koje napušta, ne pere veš u kasnim satima kad je jeftinije, ne stavlja poklopac na šerpu da skrati vreme kuvanja, a frižider drži otvoren duže nego što je neophodno.

Verovatno malo ljudi zna i sami elektronski uređaji - televizori, računari, štampači, skeneri i monitori mogu da budu "štediše".

Za to je dovoljno da kupite uređaj sa oznakom energetske zvezdice - Energy star, koja garantuje najmanju potrošnju električne energije. Kada su uređaji na režimu "spreman za rad" ili Stand by i dalje troše energiju - nekad i do 40%. Uređaji se potpuno isključuju kada se ne koriste duže od jednog dana.

Agencija za energetsku efikasnost preporučuje da, na primer, ringlu na šporetu biramo prema veličini posude u kojoj pripremamo jelo.

Poklopac na posudi treba uvek da se koristi kako bi se trošilo manje energije, a ringlu isključiti nešto ranije kada kuvamo, jer je akumulirala dovoljno toplote koju treba iskoristiti. Vrata rerne ne otvaramo bez potrebe jer tako snižavamo temperaturu za čak 15 stepeni.

Termostat frižidera treba podešavati između 3 i 5 stepeni, a frižider ne treba držati otvoren duže nego što nam je neophodno. U Agenciji za energetsku efikasnost savetuju da se redovno uklanjaju naslage leda iz frižidera i zamrzivača jer tako štedimo energiju i produžavamo vek trajanja uređaja.

Mašine za pranje veša ili posuđa uključuju se kada su pune, bira se adekvatan program za pranje, po mogućstvu na nižoj temperaturi.

Kad se kupuju novi uređaji bira se viši energetski razred. Energetski razredi su označeni slovima od "A" do "G". "A" klasa označava najmanju potrošnju energije.

Bojleri su, recimo, veliki rasipnici energije. Potrošnju možemo da smanjimo tako što termostat bojlera podešavamo na temperaturu od 50 do 60 celzijusa. Takođe, bojler se uključuje kada je najjeftinija struja, a isključuje kada se napušta stan na duže vreme.

Redovno čišćenje kamenca je neophodno jer naslage na grejaču povećavaju potrošnju energije i izazivaju kvarove.

Svetlo treba da se ugasi u svakoj prostoriji u kojoj se ne boravi. Preporučuju su "štedljive sijalice" koje su nešto skuplje od običnih, ali znatno duže traju. One troše pet puta manje električne energije, a emituju istu količinu svetlosti.

Verovatno niste znali da je klima uređaj najbolje postaviti u senci - tako troši manje energije.

U Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine priznaju da građani nemaju naviku da štede električnu energiju, iako bi to doprinelo svakom budžetu. Kao ključni razlog za to navode i to što je mnogima skupo da kupe, recimo, štedljivu sijalicu umesto obične.

- Zamenom samo po dve sijalice od po 100 vati odgovarajućim fluoroscentnim (štedljivim) od po 20 vati postiže se ušteda električne energije od 701 gigavati i oslobođa kapacitet izvora od 480 megavati, što je na primer kapacitet jedne termoelektrane. Na taj način uštedelo bi se 28 miliona evra - kaže specijalni savetnik ministra Mirjana Knežević za Telegraf.rs.

Ona navodi da pored Vlade, u stvaranju uslova za racionalnu upotrebu energije, značajnu ulogu treba da imaju i lokalne samouprave.

- Opštine su prema Zakonu o energetici zadužene da donose planove razvoja energetike kojima utvrđuju potrebe za energijom na svom području. U cilju sprovođenja ovih aktivnosti, kao i racionalnog  gazdovanja energijom na lokalnom nivou, treba stvoriti zakonske uslove i obavezu da opštine uspostave funkciju energetskog menadžera - dodaje Kneževićeva.

(N. Sekulić)