Pogledajte zabranjeni rad Endija Vorhola! (FOTO)

Izložba "13 najtraženijih ljudi: Endi Vorhol i Svetska izložba 1964" otvara se 27. aprila u Kvins muzeju. Na izložbi će biti predstavljeni arhivski dokumenti i materijali koji do sada nisu viđeni, pismo s pristankom umetnika da rad bude prefarban, kao i knjiga s fotografijama kriminalaca njujorške policije

Rad Endija Vorhola "13 najtraženijih ljudi" pripremeljen za njujoršku Svetsku izložbu 1964. ali potom cenzurisan, biće uskoro predstavljen, 50 godina kasnije, na posebnoj izložbi kroz niz dokumenata i materijala.

Preporučujemo

Vorhol je bio jedan od 10 umetnika koje je izabrao arhitekta Filip Džonson da urade murale na zidovima njujorškog paviljona na Svetskoj izložbi, a slavni pop-art umetnik se opredelio za policijske fotografije 13 najtraženijih kriminalaca.

Ispostavilo se da Vorholov rad nije pogodovao porodičnom karakteru svetske izložbe - njujorški guverner Nelson Rokafeler koji je želeo da bude republikanski kandidat za predsednika SAD, naredio je da se Vorholov mural prefarba uz obrazloženje da su sedam od 13 kriminalaca Italijani i da ne treba otuđiti pripadnike italo-američke zajednice.

- Nema sumnje da Vorhola nije interesovala svetska izložba porodičnog karaktera. Moguće je da je on sasvim jasno shvatio koncept, ali da je to uradio namerno - rekla je kuratorka izložbe o Vorhovom radu Larisa Haris.

Izložba "13 najtraženijih ljudi: Endi Vorhol i Svetska izložba 1964" otvara se 27. aprila u Kvins muzeju, koji se nalazi u zgradi gde je prvobitno trebalo da buder izložen rad. Na izložbi će biti predstavljeni arhivski dokumenti i materijali koji do sada nisu viđeni, pismo s pristankom umetnika da rad bude prefarban, kao i knjiga s fotografijama kriminalaca njujorške policije.

Prema Vorholovoj autobiografiji, rad je morao biti povučen zbog "neke političke stvari", koju, kako navodi, "nikada nije razumeo".

- Vorhol je voleo da eksperimentiše da vidi koliko daleko može ići - rekla je Haris.

Tada 36-godišnji Vorhol, poznat po slikama flaša koka-kole, konzervama sa supom i portretima slavnih, takođe je pravio slike na temu samoubistava i automobilskih nesreća.

- Endi je bio zainteresovan za tu tamniju stranu američke medijske kulture - rekao je Nikolas Čejmbers, kurator Vorholovog muzeja u Pitsburgu. On je podsetio da je čuveni potrtet Merilin Monro urađen ubrzo posle njenog samoubistva.

Vorhol je za Svetsku izložbu ponudio drugi rad kao zamenu - 25 identičnih portreta šefa sajma Roberta Mosesa, ali je Džonson to odbio kao neprikladno.

Dokumenta pokazuju da je Vorhol pristao da mural bude prefarban srebrnom bojom. Tri meseca kasnije, on je snimke murala iskoristio za radove na platnu "13 najtraženijih ljudi", a devet od njih će biti predstavljeno na izložbi koja će trajati do septembra.

(Telegraf.rs / Beta)