SVI BI U UPRAVNE ODBORE: Članovi godišnje uzmu 60 miliona evra!

Građane već dugi niz godina iritira činjenica da se u javnim preduzećima dele "bezobrazno visoke" nadoknade, iako su te firme uglavnom veliki gubitaši

Šala da je članstvo u upravnom odboru najplaćeniji posao u Srbiji, nije daleko od istine. U UO bi svi da uđu, nadoknade su visoke, ne radi se mnogo, a ni često, na sastancima vlada opuštena atmosfera, a odgovornost za eventualno loše rezultate preduzeća retko ponesu članovi UO.

Preporučujemo

Zbog toga i ne čudi podatak Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) da je u upravnim odborima u Srbiji zaposleno 10.000 ljudi. Predsednik tog sindikata Ljubisav Orbović navodi da se na njihove nadoknade godišnje izdvaja oko 60 miliona evra.

Orbović kaže da je upravo to suma koju bi država mogla da uštedi ukoliko bi se odlučila da ukine nadoknade u UO, umesto što razmatra smanjivanje plata zaposlenih u javnom sektoru.

- To je poštenije nego da se uzme zaposlenima u javnom sektoru, jer mnogi od njih nemaju velike plate već se one kreću oko prosečnih zarada. Ako govorimo o uštedama, smatramo da bi mnogo bilo korektnije da se ukine nadoknada u upravnim odborimau svim javnim preduzećima - od lokalnih samouprava do republike. To ne mora da bude definitivno rešenje, već na kraći rok, dok ne izađemo iz krize - kaže za Telegraf.rs predsednik SSSS-a.

Iako nema tačnih podataka koliko iznose nadoknade u UO, u gro slučajeva one se sada kreću od 30.000 do 100.000 dinara u državnim preduzećima.

Vlada je još 2009. godine ograničila primanja u upravnim odborima u javnim preduzećima na nivo prosečne zarade u Srbiji, a prema Orbovićevoj oceni ta se odluka poštuje. Privatne firme, naravno, imaju slobodu da isplaćuju daleko veće nadoknade u svojim UO.

Tako se javnost dugo bavila nagađanjima koliko nadoknade imaju članovi UO NIS-a, za koje se veruje da iznose nekoliko hiljada evra. Bez dileme, najviše je upadala u oči masna apanaža od čak 5.000 evra koju je, kako se spekulisalo, primala Danica Drašković, supruga lidera SPO Vuka Draškovića, za doprinos u radu UO te naftne kompanije.

Građane je, ipak, daleko više iritirala činjenica da su godinama u mnogim javnim preduzećima deljene visoke nadoknade. Podsećamo na aferu "Krišto" kada su direktor JP Aerodrom "Beograd" Bojan Krišto i njegovi bliski saradnici podelili sami sebi bonuse u milionskim iznosima na osnovu ugovora potpisanog sa predsednikom UO ovog preduzeća. Upravo je tada Vlada ograničila mesečna primanja članovima odbora na jednu prosečnu platu mesečno.

Međutim, ni taj iznos nije za bacanje jer u Srbiji ima mnogo ljudi koji istovremeno sede u nekoliko fotelja.

Na pitanje Telegrafa.rs, kako to da se sada zalaže za ukidanje nadoknada u UO, kada je i sam godinama primao tu vrstu "pomoći", Ljubisav Orbović odgovara da on nema "nikakav problem da se toga odrekne jer bi se ta odluka odnosila i na njega".

Milan Knežević, predsednik Privredne komore MSPP smatra da je ključni problem u tome što UO, nažalost, ne izvršavaju svoju funkciju.

- Oni, najčešće, ne obavljaju svoje zadatke i ne postižu rezultate. Mnoga javna preduzeća su veliki gubitaši i pored toga njihovi članovi dobijajunadoknadu. Bilo bi dobro da se te uplate potpuno ukinu ili svedu na minimalnu, simboličnu sumu. Tek kada te firme počnu da postižu rezultate, onda mogu da imaju nadoknadu i to jedinstvenu na nivou cele zemlje - smatra Knežević.

U Uniji poslodavaca Srbije izračunali su da u javnim preduzećima u UO sedi oko 3.500 ljudi, dok su u Asocijacijiji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ocenili da u Srbiji ima 7.000 upravnih odbora.

Po svemu sudeći, za sada je samo na nivou predloga ostala ideja da se na mesta u upravnim odborima postave stručnjaci, umesto partijskih kadrova, a sagovornici Telegrafa slažu se da bi upravo to rešenje doprinelo boljem radu javnih preduzeća.

(N. Sekulić)