Evo zašto se za istok Ukrajine bori Kijev, ali i Moskva

U Donbasu, istočnom regionu bogatom ugljem, kuca industrijsko srce Ukrajine. Tu se nalazi ugljenokop, koji se prostire sve do ruske teritorije i četvrti je po veličini u Evropi, a rezerve uglja su procenjene na oko 10 milijardi tona

Istočni ukrajinski region Donbas, mali po površini, ali bogat ugljem za Kijev je važan izvor prihoda, a za Moskvu, osim simboličnog značaja kao nekadašnji centar sovjetske industrije, predstavlja sedište firmi koje proizvode važne sirovine i proizvode za rusku svemirsku i vojnu industriju.

Preporučujemo

U Donbasu, istočnom regionu bogatom ugljem, kuca industrijsko srce Ukrajine. Tu se nalazi ugljenokop, koji se prostire sve do ruske teritorije i četvrti je po veličini u Evropi, a rezerve uglja su procenjene na oko 10 milijardi tona, piše danas nemački radio Dojče vele.

Oblast oko grada Donjecka zauzima svega pet odsto teritorije Ukrajine, tu živi deset odsto stanovništva - ali stvara 20 odsto bruto domaćeg proizvoda i oko četvrtine izvoza Ukrajine. U ostatku zemlje dominira poljoprivreda.

Ako je verovati guverneru regiona Donjeck Serhiju Taruti, ovaj region ipak nema ekonomski značaj i Donbas je zapravo oblast koju država subvencioniše.

Evald Bolke, direktor Centra Bertold Beic u Berlinu, takođe tvrdi da je ugljenokop Donbas od osamdesetih godina neprofitabilan, skup i veštacki se održava u životu samo iz socijalnih razloga.

Ipak, postoji opravdana zabrinutost da bi Rusija mogla da ima za cilj da anektira istočnu Ukrajinu, kao Krim, navodi Dojče vele, ali dodaje da za razliku od Krimskog poluostrva, ovde velika većina ljudi ne oseća pripadnost Rusiji - i samo oko četvrtine su etnički Rusi.

Zbog toga se postavlja pitanje zašto je Moskva uopšte zainteresovana za istočnu Ukrajinu jer eventualna aneksija, u ekonomskom smislu, ne bi bila isplativa pošto bi Rusija morala da subvencioniše region.

Kako piše Dojče vele, u Moskvi je ponovo oživela želja za uspostavljanjem ruske imperije, a Donbas, koji je nekada bio centar sovjetske teške industrije, ima simboličnu ulogu u tome.

- To su drevne kozačke oblasti koje su vekovima bile agrarne i koje su industrijalizovane tek pod Staljinom - kaže Bolke.

Brojne firme u istočnoj Ukrajini izvoze važne sirovine i proizvode u Rusiju - naročito za rusku svemirsku i odbrambenu industriju. Zbog toga je kada je prelazna vlada u Kijevu saopštila da će prekinuti vojnu saradnju sa Rusijom, zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin odmah reagovao rekavši da Rusija mora da postane mnogo nezavisnija od spoljne tehnologije i zaliha.

Treba imati u vidu i da se 12 vrsta ruskih interkontinentalnih balističkih raketa proizvodi u istočnom ukrajinskom Dnjepropetrovsku, uključujući rezervne delove i održavanje.

U Donbasu se proizvodi specijalni čelik za ruske tenkove, a većina ruskih borbenih helikoptera leti sa motorima iz Zaporožja.

Mnogo više, međutim, istočno-ukrajinske firme zavise od potražnje iz Rusije jer su proizvodi - sistemi i oprema - specijalno napravljeni za rusko tržište, i ne mogu da se tako lako prodaju na druga tržišta.

Čak i ako delovi industrije zavise od subvencija, izvoz iz istočne Ukrajine je važan izvor prihoda za Kijev, tim pre što je zemlja na rubu bankrota.

- Ako se tamo razvije separatistički pokret, Kijev će na tržištima kapitala totalno propasti, zbog prevelikog rizika - upozorava ekspert za Ukrajinu Evald Bolke.

On međutim ne veruje u ideju da bi veća autonomija istočne Ukrajine dovela do smirivanja situacije u zemlji i smatra da Ukrajina može da opstane samo uz jaku centralnu vladu.

- Bilo koja vrsta federalizacije bi pocepala zemlju – u ekstremnom slučaju cela Ukrajina bi mogla da se raspadne - upozorava Bolke.

(Telegraf.rs / Tanjug)