OTKRIVENA MRAČNA TAJNA DEMOKRATIJE: Evo ko zaista vlada svetom

Dvojica američkih politikologa, Martin Džilens i Benžamin Pejž sproveli su istraživanje nakon kojeg su zaključili da demokratija postoji samo kao mrtvo slovo na papiru dok prave odluke donosi nekolicina najbogatijih ljudi na svetu

Demokratiju kao suvremeni politički sistem čiji su najsnažniji eksponent Sjedinjene Američke Države oduvek prate kritike sa raznih strana, a jedna od njih jeste da je demokratija zapravo obična reč na papiru, dok prave odluke donosi nekolicina najbogatijih ljudi na svetu.

Preporučujemo

Oni kroje sudbinu sveta kroz marionete u vidu ključnih poitičara koji su na vlasti širom sveta. Brojne teorije zavera i istraživanja o tome ko zapravo vlada svetom mogu se naći na raznim internet portalima.

Jednu od poslednjih iznela su dvojica američkih politikologa, Martin Džilens i Benžamin Pejž. Njihova teorija će u celini biti objavljena u časopisu "Perspectives on Politics", a bloger Vašington posta, Leri Bartels preneo je nekoliko delova njihovog istraživanja.

Bartels je naveo da su Džilens i Pejdž analizirali 1.779 političkih odluka tokom 20. godina u SAD-u. Zaključili su da ekonomske elite i organizovane grupe koje predstavljaju interese poslovne zajednice imaju značajan uticaj na američku vlast u procesu donošenja odluka. S druge strane, interesne grupe čija je baza u narodnoj masi, kao i obični građani na taj proces praktično i ne utiču.

Iako bi mnogi za ovo istraživanje rekli da nije ništa novo, oni su se bavili analizom kakvu je retko ko sproveo.

Konkretno, njihovo istraživanje pokazalo je da u Americi mišljenja običnih građana imaju zanemarjiv uticaj na ishode u procesu političkog odlučivanja, dok mišljenja takozvanih ekonomskih elita imaju 15 puta snažniji uticaj.

Interesne grupe sa bazom u narodu nisu nevažne, ali uticaj im je upola manji od uticaja ekonomskih elita. Pritom, bitno je napomenuti da su stavovi takvih "narodnih" interesnih grupa često u suprotnosti jedni s drugima, dok su ekonomske elite vrlo često na istom nivou.

Oni su potom sproveli i dodatno istraživanje. Naime, pokušali su da stupe u kontakt sa američkim kongresmenima uz obrazleženje da žele konsultativne sastanke u vezi sa nekim zakonskim rešenjima.

Pozvali su kancelariju 191. kongresmena predstavljajući se kao donatori kampanja i obični građani. Zanimljivo je da je sastanak sa kongresmenima ili nekim od savetnika dogovorilo 19 odsto donatora, a samo 5 odsto "običnih" građana.

Ovi procenti dovoljno govore o odnosu političkih elita prema narodu.

(Telegraf.rs)