NEŠA GALIJA REŠIO MISTERIJU: Evo zašto: "Digni ruku, digni obadve"! (VIDEO)
Nenad Milosavljević za Telegraf priča o tome zašto pominje baš Prištinu i šta znači podizanje ruke u pesmi "Digni ruku". "Roditelji nisu smeli da puštaju svoju decu u škole zbog Šiptara. Jedna slika tad se često pojavljivala po medijima. Na njoj je bila baka koja je vodila dete u školu, a na leđima je nosila pušku"
Nakon što je Bajaga otkrio značenje broja 442 u pesmi "442 do Beograda", legendarni pevač grupe "Galija" Nenad Milosavljević, poznatiji kao Neša Galija, objasnio je simboliku reči iz svoje pesme i istoimenog albuma "Digni ruku". Pitala smo ga na koji način su povezani "podizanje ruku" i "Priština".
- Morate imati u vidu da je pesma nastala osamdesetih godina, kad je situacija u kojoj smo živeli bila potpuno drugačija nego sad. Živeli smo u zemlji gde su osnovne stvari kao što su pravo na život i školovanje bile zagarantovane. Onda je sve krenulo naopako. Sve se danas promenilo u odnosu na taj period - priča Milosavljević.
On dodaje da podizanje ruke predstavlja poziv na revolt, a da je Priština u to vreme bila grad u kojem su vladali potpuni nemiri.
- Zamislite kad u svojoj zemlji ne možete da odete u drugi grad?! Moralno, duhovno, materijalno smo bili u očajnom stanju, sam pojam slobode postao je ugrožen. U staroj zemlji sistem je sve obezbeđivao. Zato je podizanje ruke bio poziv na revolt, na reakciju, na sprečavanje lošeg. Cela pesma priča jednu veliku istoriju nestanka - poručuje on.
- Priština je namenski odabrana. Tad je ona bila žarište dešavanja i sukoba, vladali su strahoviti nemiri. Roditelji nisu smeli da puštaju svoju decu u škole zbog Šiptara. Jedna slika tad se često pojavljivala po medijima. Na njoj je bila baka koja je vodila dete u školu, a na leđima je nosila pušku. Ta slika mi je u tom trenutku poslužila kao ogromna inspiracija za pesmu. Reči su stvorene za to vreme i jako je važno posmatrati ih iz tog perioda - navodi za kraj Milosavljević.
(D. Čavić)