Cene vojsku i vole otadžbinu, ali ne žele da služe vojni rok

Tanak učinak profesionalizacije oružanih snaga, bezbednosno okruženje, ali i osnovna nespremnost mladih generacija za odbranu zemlje, razlozi su zbog čega se sve sve češće govori o ponovnom oživljavanju obaveznog služenja vojnog roka

Kada je Narodna skupština donela odluku da obustavi obavezu služenja vojnog roka, mladići u Srbiji su odahnuli. Ovaj potez poslao je u istoriju regrutaciju, vojnu obuku, kasarne, čizme i opasače.

Preporučujemo

Tanak učinak profesionalizacije oružanih snaga, bezbednosno okruženje, ali i osnovna nespremnost mladih generacija za odbranu zemlje, razlozi su zbog čega se sve sve češće govori o ponovnom oživljavanju obaveznog služenja vojnog roka.

Vojska Srbije, koja ima više od 30.000 pripadnika u regionu, je snaga za poštovanje. Najveći deo ljudstva, međutim, ne čine vojnici, već zaposleni u vojnoj administraciji, lekarsko i drugo stručno osoblje. Stroj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira znatno je kraći i u njemu je oko 11.000 pripadnika. Oni, zapravo, čine borbenu moć i osnovnu snagu odbrane države, pišu Novosti.

Ovaj, relativno skroman, broj vojnika doprineo je da se sa notom nostalgije gleda na danas nezamislivih 190.000 pripadnika aktivnog sastava koliko je sve do 2003. imala Vojska Jugoslavije. Iako nema dileme da današnjoj Srbiji nije potrebna ovolika vojna sila, sigurno je i joj budućnost ne garantuje miran san, navode Novosti.

Najveća pretnja bezbednosti regiona jeste stvaranje tzv. Vojske Kosova, na kojoj albanske vlasti u pokrajini uveliko rade. Prema najavama iz Prištine, nova oružana sila na Balkanu imaće 5.000 pripadnika i 3.000 rezervista. Ove trupe trebalo bi da budu zaokružene do 2019. godine, pišu "Večernje novosti".

Snažna leđa stvaranju oružanih snaga Kosova daje NATO pakt. Ovaj savez uveliko je već na našim granicama, a u godinama koje predstoje Srbija će se naći potpuno okružena članicama ovog saveza. Prva na spisku za prijem u pakt je Crna Gora, a zeleno svetlo za ulazak mogla bi da dobije već na jesen na Samitu NATO u Velsu. U redu za briselsku vojnu pozivnicu su i BiH i Makedonija, ali je gotovo izvesno da će na prijem morati da sačekaju još koju godinu.

Da princip vojne i političke neutralnosti koji je ključni u vođenju spoljne, ali i odbrambene politike Srbije, ne znači i pasivan odnos prema sopstvenoj vojsci smatra general u penziji Milivoje Jovašević. Štaviše, on naglašava da bi država morala da pronađe mehanizam obučavanja za odbranu širih masa stanovništva, ali i ojača vezu između naroda i vojske, prenose "Novosti".

- Deklaracija o vojnoj neutralnosti je dobar dokument, ali on predviđa oslanjanje na sopstvene resurse. Države koje ulaze u vojne saveze mogu da računaju na sigurnu zaleđinu, pomoć u kadrovima i vojnoj opremi, ali i na povlastice prilikom nabavke naoružanja i složenih sistema. Neutralne države tu privilegiju nemaju -kaže Jovašević.

(Telegraf.rs)