ĆURUVIJA ZA TELEGRAF: Umešani u ubistvo mog brata i dalje u državnim strukturama!

- Morali su nekog da uhapse jer pritisak Komisije za istraživanje ubistva novinara, evropske,američke i srpske javnosti nisu mogli da smanje, niti da eliminišu - ocenjuje Ćuruvija - ističe Jovo Ćuruvija, rođeni brat ubijenog novinara

Na današnji dan pre 15 godina ubijen je vlasnik i glavni i odgovorni urednik "Dnevnog telegrafa" Slavko Ćuruvija. Iako je u proteklom periodu svaka vlast obećavala brzo rešavanje tog slučaja, to se do sada nije desilo.

Preporučujemo

Do velikog napretka u ovom slučaju došlo je pre tri meseca, kad je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić otkrio da je Milorad Ulemek Legija novi svedok koji je otkrio do sada nepoznate činjenice i pomogao u identifikovanju počinilaca ubistva. Na osnovu njegovog iskaza 14. januara ove godine uhapšena su dva bivša čelnika DB-a Milan Radonjić i Ratko Romić.

Istovremeno je za bivšim operativcem tajne policije Miroslavom Kurakom raspisana poternica, jer je u bekstvu.

Tužilaštvo za organizovani je kao nalogodavce ovog svirepog ubistva kriminal označilo Radonjića i bivšeg direktora DB-a Radomira Markovića, a kao izvršioce Romića i Kuraka.

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević tvrdi da u dosadašnjem toku istrage ubistva Ćuruvije nije bilo "praznog hoda" zbog čega očekuje da će istraga u tom slučaju uskoro biti završena.

- Zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima sprovedenih istražnih radnji i očekujem da će istraga uskoro biti završena - ističe on.

Brat ubijenog novinara Jovo Ćuruvija kaže za Telegraf da je čekao petnaest godina da se istraga pokrene s mrtve tačke i da se nada se da nećemo čekati sledećih 15 godina da se podigne optužnica.

- Nemam pravo da verujem zemlji Srbiji čiji su službenici ubili Slavka Ćuruviju - napominje Ćuruvija.

Prema njegovom mišljenju, nastavak istrage zavisi od toga da li će se otvoriti dosijei i arhive tajnih službi Srbije, političke i stvarne moći i hrabrosti pojedinaca.

- Slavko Ćuruvija, njegovi novinari i deca doživeli su neviđenu i strašnu torturu. Mediji u službi režima Miloševića su od njega svakodnevno pravili izdajnika i kriminalca i tako pripremili javnost na njegovo ubistvo. Finasijski su ga uništavali. Tortura sudskih organa koju su upražnjavali je bila neviđena u civilizovanim zemljama. Kad je sve to izdržao i kad su se uverili da ga nisu slomili, poslali su državne službenike da ga ubiju - navodi Ćuruvija.

On napominje da nigde nije pročitao da su sve osobe koji su u svemu tome učestvovale pozvali na saslušanje da odgovore na pitanje "ko im je naredio da čine te gadosti".

- Svi su oni danas na slobodi, a mnogi od njih i dalje u državnim strukturama. Morali su nekog da uhapse jer pritisak Komisije za istraživanje ubistva novinara, evropske,američke i srpske javnosti nisu mogli da smanje, niti da eliminišu - ocenjuje Ćuruvija.

Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić očekuje podizanje optužnice za ubistvo Slavka Ćuruvije pre isteka zakonskog roka od šest meseci od hapšenja osumnjičenih.

- Po prvi put imamo zvanično osumnjičene za ovaj zločin, koji su u pritvoru. Na ovaj način je svim zločincima poslata poruka da nema zaštite od krivičnog gonjenja, a za najteže zločine ni zaborava koji donosi protok vremena - napominje Matić.

Fondacija Slavko Ćuruvija, na čijem se čelu nalazi Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara, saopštila je da su nakon 15 godina od ubistva, sloboda govora i bezbednost novinara u Srbiji i dalje ugroženi.

- Iako su u prethodnom periodu uhapšeni osumnjičeni izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije, još nema odgovora na pitanje ko su nalogodavci ubistva. Pitanje moralne odgovornosti onih koji su učestvovali u vlasti u vreme izvršenja ubistva Slavka Ćuruvije takođe nije pokrenuto. Ubistva novinarke “Duge” Dade Vujasinović i dopisnika “Večernjih Novosti” Milana Pantića još uvek su bez sudskog epiloga - kažu u ovoj fondaciji.

Oni navode da vrednosti za koje se borio Slavko Ćuruvija, kao što su sloboda govora i pravo urednika da sami uređuju svoje novine u skladu sa standardima profesije, još nisu dostignute.

- Slavko Ćuruvija fondacija smatra da država mora da preduzme odlučne mere kako bi se osigurala sloboda medija i stvorila klima da novinari svoj posao obavljaju po najvišim standardima profesije. Neophodno je oslobađanje medija od stega vlasti, koje direktno ili indirektno nastavljaju da vrše uticaj na uređivačku politiku medijskih kuća - dodaje se u saopštenju.

Pogledajte dokumentarni film o Slavku Ćuruviji koja je objavila Fondacija koja nosi njegovo ime:

(Telegraf.rs)