BRITANIJA SE RASPADA: Evo zašto Škoti žele da napuste UK! (FOTO) (VIDEO)

Škoti ove jeseni odlučuju o tome žele li da i dalje ostanu u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva ili da pođu svojim putem i obnove državnost. Od njihovog odgovora zavisi sudbina nekada najmoćnije svetske sile, a možda i sudbina Evrope

Četvrtak, 18. septembar 2014. godine, sudbonosni je dan za Veliku Britaniju, Evropu i Evropsku uniju, ali i čitav svet. Oko devet sati uveče toga dana znaćemo ne samo da li će se Škotska otcepiti, već i šta će se desiti za nizom drugih regija širom Starog kontinenta koje takođe žele da pođu putem samostalnog života, o čemu je Telegraf već pisao.

Preporučujemo

Pitanje koje će žiteljima Škotske biti postavljeno glasi: "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?". Prema tome, krajnje jasno i nedvosmisleno, a takav će biti i odgovor naroda ovog severnog dela Ujedinjenog Kraljevstva, čiji elektorat broji tek nešto više od četiri miliona ljudi.

ZBOG ČEGA ŠKOTSKA ŽELI DA SE OTCEPI

Pre svega, zbog različitog načina na koji se gleda na to kako država treba da izgleda. Ali, pođimo od para. Regionalna vlada u Edinburgu veruje da u njihovom delu Severnog mora postoji dovoljno zaliha nafte da od svoje zemlje, ako se izbori za samostalnost, naprave novu Norvešku.

To je povezano sa činjenicom da Škotska na nacionalnom nivou nikada ne glasa za konzervativce već za laburiste, iako su upravo ovi prvi najčešće na vlasti (tako je barem istorija pokazala; trenutno je ponovo tako: konzervativci vladaju celoj zemljom iako imaju samo jednog škotskog poslanika). Škoti žele državu blagostanja nordijskog tipa, a neće je moći stvoriti ako ostanu u sastavu Velike Britanije. Škotska nacionalna partija, koja je uspela da sama formira škotsku vladu iako je sistem napravljen tako da to bude nemoguće, misli da to može da izvede uz pomoć gorepomenute nafte i obnovljivih izvora energije.

Srž svega je ovo: Škoti žele da sami odlučuju o pitanjima koja se tiču Škotske, i da sami odlučuju o tome kako Škotska treba da izgleda. Takođe, žele da sami odlučuju o sudbini svojih para: Čankovo "čiji su naši novci?" na delu. Trenutno su u tome onemogućeni zbog "demokratskog deficita" u centralizovanoj Britaniji i nepostojanja kodifikovanog ustava.

Povrh svega toga, britanski identitet kao takav je oslabio, dok je primetan porast škotskog nacionalizma. Primamljivost obnove državnosti u skladu sa tim identitetom, nakon tri veka zajedničke države sa Englezima, možda će se pokazati kao presudna.

KO JE ZA NEZAVISNOST

Škotska nacionalna partija (u daljem tekstu: ŠNP) glavna je snaga koja stoji iza celog poduhvata. Ovo nije nova politička stranka, ali je postala posebno važna od kako je 1999. Škotska dobila sopstveni regionalni parlament i vladu na koje su preneta neka manja ovlašćenja sa Vestminstera. Oni su potegli priču, najglasniji su u njenom promovisanju i praktično su naterali London da dozvoli održavanje plebiscita.

Ipak, oni nisu jedini. Škotska zelena partija, Škotska socijalistička partija i Solidarnost takođe podržavaju ideju otcepljenja i nezavisne države.

Pored stranaka, postoje i brojne grupe građana, biznismena, intelektualaca, umetnika, pisaca i drugih. Kulturni radnici su uglavnom organizovani u "Nacionalnom kolektivu".

KO JE PROTIV

Na nivou čitavog Ujedinjenog Kraljevstva postoje tri glavne stranke koji naravno imaju ispostave i u samoj Škotskoj; radi se o konzervativcima, laburistima i liberalnim demokratama. Ove stranke se protive nezavisnosti.

Nisu jedini: protiv samostalne Škotske su takođe i krajnji desničari i ekstremisti poput UKIP (Partija nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva) i Britanske nacionalne partije, koje se - o, ironije! - bore za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije iz istog razloga zbog koga Škoti žele da napuste uniju sa Engleskom. Dakako, i na ovoj strani postoje brojni biznismeni, intelektualci i umetnici, koji misle da zajednička država treba i mora da opstane.

GLAVNE TAČKE SPORA U DEBATI

Pođimo od Evropske unije. Otvoreno je pitanje da li će Škotska ako postane nezavisna država automatski postati i članica zajednice evropskih naroda, ili neće. ŠNP veruje da hoće, ili da će eventualno samo to morati da bude potvrđeno prostom većinom u Evropskom savetu.

Sa druge strane, Manuel Barozo kaže da Škotska neće biti automatska članica. Profesor prava dr Roland Vaubel, koji je savetnik nemačkog ministra ekonomije, kaže da stavovi Baroza i Van Rompeja nemaju nikakvog uporišta u evropskim sporazumima niti u međunarodnom pravu, te da - kada se zemlja raspadne - nasledstvo pripada obema stranama. Pojavila se glasina da će Španija blokirati članstvo Škotske u EU, ali je Madrid to demantovao; naknadno, španski šef diplomatije je rekao da će Škotska morati da podnese zahtev za članstvo te da ono neće biti automatsko.

Još jedna važna tačka spora jeste valuta koju će koristiti Škoti. Aleks Salmond, škotski prvi ministar i lider ŠNP, izjavio je da će to nastaviti da bude britanska funta te da će postojati monetarna unija sa dojučerašnjim sunarodnicima. Ovo je osporeno od strane vlade u Londonu i institucija Velike Britanije, koje kažu da to neće biti moguće i da neće biti dozvoljeno. Možda će se to ipak desiti, možda će Škoti napraviti svoju valutu a možda će izabrati i evro. Ostaje da se vidi.

Nafta u Severnom moru je ipak daleko najvažnije pitanje. Koliko je ima, da li je ima dovoljno, kome pripada, može li Škotska od toga da živi onako kako se nada, i tako dalje, pitanja su na koja ćete dobiti oprečne odgovore u zavisnosti od onoga koga pitate i ko odgovara. Ko je u pravu, videćemo za nekoliko godina. Prema zvaničnim procenama, škotske zalihe "crnog zlata" najviše su u EU.

Na ovo se nadovezuje i priča o bankama i fondovima koji sada imaju svoja sedišta u Edinburgu; ŠNP tvrdi da će oni ostati, dok London tvrdi da neće imati interes u tome. Izgleda da sami bankari dele mišljenje sa Vestminsterom.

ŠTA KAŽU ANKETE

Broj onih koji će na referendumu kazati DA nezavisnosti neprekidno raste, i trenutno se nalazi između 37 i 40 odsto, u zavisnosti od istraživanja. Ovo nije mali procenat, uzevši u obzir da do referenduma ima još oko pola godine. Vredi pomenuti i da ankete sprovedene među radnicima idu i do 47 odsto podrške.

Ono što posebno zabrinjava branioce Ujedinjenog Kraljevstva jeste to što je Aleks Salmond poznat kao osoba koja je u predizbornim kampanjama najbolja u samom finišu; na poslednjim izborima, iako ankete nisu uopšte ukazivale na ubedljivu pobedu ŠNP, uspeo je da izvuče "tešku artiljeriju" i da sam formira vladu.

Ipak, ono što je najzanimljivije u celoj ovoj priči je mišljenje Engleza i Velšana. Oni, u mnogo većoj meri nego trenutno Škoti, žele da Škotska napusti uniju: čak 60 odsto njih!

(V. V.)