TASOVAC: Uništenje biblioteke jedan je od najvećih zločina!

- Ovaj krater pored kojeg stojimo je i simbol našeg sopstvenog nemara i pokazatelj istorijske ravnodušnosti koju kao društvo gajimo u odnosu prema najznačajnijim institucijama naše kulture - rekao je Ivan Tasovac

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je danas da je uništenje Narodne biblioteke Srbije u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941, bio jedan od najvećih zločina nad pokretnom kulturnom baštinom u Evropi tokom Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

On je na svečanosti kraj ostataka ruševine na Kosančićevom vencu, gde je nekada bila zgrada Narodne biblioteke Srbije, zatražio da se na istom mestu izgradi nova, bogatija biblioteka.

- Ovaj krater pored kojeg stojimo je i simbol našeg sopstvenog nemara i pokazatelj istorijske ravnodušnosti koju kao društvo gajimo u odnosu prema najznačajnijim institucijama naše kulture. Ima li ičega smislenijeg od toga da na ovom mestu ponovo zaživi Narodna biblioteka Srbije - rekao Tasovac.

Podsetio je da je bombardovanjem Biblioteke uništena neprocenjiva zbirka rukopisa, kartografskog i grafičkog materijala, knjiga, časopisa, medju kojima su bile i lične biblioteke Vuka Karadžića, Đure Daničića i Janka Šafarika.

- Videti na ovom mestu ponovo Narodnu biblioteku, značilo bi da smo u stanju da u isto vreme sačuvamo prošlost i osiguramo budućnost zemlje - poručio je Tasovac.

Međutim, Ministarstvo kulture i informisanja je 21. marta 2013. godine podržalo inicijativu da se na Kosančićevom vencu, gde su ostaci podruma Narodne biblioteke Srbije i ostaci Zadužbine episkopa Nikanora Ružičića, izgradi Biblioteka Srpske patrijaršije.

Po tada objavljenom mišljenju Ministarstva, izgradnja Biblioteke Srpske patrijaršije u skladu je s planovima za pretvaranje lokacije na Kosančićevom vencu u Memorijalni kompleks, posvećen uništenom rukopisnom i štampanom kulturnom blagu Srbije koje je, kako je tada rečeno, najvećim delom pripadalo SPC.

Vršiteljka dužnosti upravnice Narodne bibloteke Srbije Svetlana Jančić takođe je naglasila da je na Kosančihevom vencu potrebno ponovo izgraditi zgradu te ustanove kulture.

- U vremenu kada i pored bolnih iskustava, biblioteke i arhivi širom sveta i dalje stradaju u plamenu, naša je obaveza da konačno vratimo knjigu na Kosančićev venac, da dostajno obeležimo mesto stradanja, da se ta duboka rana Narodna bibloteke zaleči - rekla je Svetlana Jančić.

Kada su raniji vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, Dejan Ristić, i poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Irinej, 6. septembra 2012. potpisali protokol o saradnji, objavljeno je da je Kosančićev venac jedna od lokacija za zgradu biblioteke Patrijaršije, u čijem bi prizemlju bio spomenik zgradi Narodne biblioteke, srušenoj 1941. godine.

Danas je, povodom sećanja na bombardovanje biblioteke, organizovan je performans kojim se podsetilo na njeno uništenje, a upućen je i poziv građanima da danas na ruševinama, umesto cveta, ostave po knjigu, kako bi se simbolično pomoglo njeno obnavljanje.

Tako su knjige ostavili ministar Tasovac, diplomate, mnogi građani. Narodna biblioteka Srbije osnovana je 28. februara 1832. U Biblioteci su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od tada, kao i one štampane u susednim zemljama.

U toj biblioteci su bile i zbirke otomanskih rukopisa, više od 200 knjiga štampanih od 15. do 17. veka, vredne geografske karte, gravure, slike, novine.

Biblioteka je 1941. godine imala 300.000 štampanih i 1.390 rukopisnih knjiga, povelja i drugih spisa, od čega više od 100 na pergamentu, iz 12-14. veka i iz kasnijeg perioda.

Prvog aprila 1941. godine, u očekivanju početka rata, sve je bilo spremno za evakuaciju. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari časopisi u 22 sanduka.

Trećeg aprila, medjutim, ministar prosvete je zabranio evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, te i Narodne biblioteke Srbije. Ipak, naredio je da se dragocenosti sklone u podrum što je i učinjeno.

Medjutim, 6. aprila u 16 časova zgrada pogodjena zapaljivim bombama, izgorela je do temelja. Celokupni fond Biblioteke, s vrednim i originanim srednjovekovnim rukopisima, je izgubljen.

Nova zgrada, u kojoj je danas Narodna biblioteka Srbije, na Vračaru,  svečano je otvorena 6. aprila 1973. godine.

(Telegraf.rs / Beta)