INICIJATIVA: Ukinuti ponavljanje razreda!

- Prvi razred srednje škole bio bi jedinstven i obavezan, a od 5. razreda osnovne škole đaci sa nedovoljnim ocenema bili bi prevođeni u naredni razred, ali sa obavezom da sledeće školske godine slušaju 50 odsto sadržaja predmeta iz kojih imaju nedovoljne ocene - rekao je profesor Visoke strukovne škole za vaspitače u Aleksincu

Profesor Miroslav Kuka smatra da u Srbiji bi trebalo da se uvede obavezno desetogodišnje obrazovanje, kao i da se ukine ponavljanje razreda.

Preporučujemo

Kuka, koji je predavač na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Aleksincu i bitoljskom Pedagoškom fakultetu, predlaže da obavezno desetogodišnje obrazovanje počne od predškolskog programa zaključno sa prvim razredom srednje škole.

- Prvi razred srednje škole bio bi jedinstven i obavezan, a od 5. razreda osnovne škole đaci sa nedovoljnim ocenema bili bi prevođeni u naredni razred, ali sa obavezom da sledeće školske godine slušaju 50 odsto sadržaja predmeta iz kojih imaju nedovoljne ocene - rekao je Tanjugu prof. Kuka.

On je autor projekta "Redefinisanost strukture obrazovnog sistema Srbije" nastalog pre nekoliko godina, u međuvremenu predstavljenog u više od 50 država, ali je kod nas ostao skoro nezapažen.

Ukidanje ponavljanja razreda treba, kako navodi Kuka, gledati u širem kontekstu, koji podrazumeva istraživanja koja su u korelativnosti sa obrazovanjem i vaspitanjem.

- Treba videti koliko je rastavljenih brakova u društvu, koliko je osiromašeno društvo i kako ti elementi i u kojoj meri utiču na obrazovno-vaspitni potencijal i karakter društva odnosno dece - rekao je Kuka

Sistem je, prema predlogu, podeljen u sedam ciklusa, od predškolskog obrazovanja (I ciklus) do gimnazija i viših srednjih stručnih škola (VII ciklus).

U prvom ciklusu učenja decu bi, kako navodi prof. Kuka, trebalo učiti društvenim veštinama potrebnim u socijalno prihvatljivim situacijama, razvijati kod njih kolektivni duh, stavljati akcenat na fizički razvoj i učiti ih osnovnim elementima čitanja, pisanja i računanja.

Novina je što vaspitač popunjava upitnik o kognitivnim, afektivnim, socioadaptivnim crtama i postignućima predškolca, uz obaveznu procenu karaktera i temperamenta deteta.

- Ove varijable bi zajedno sa testovima inteligencije koji bi bili rađeni u osnovnoj školi, bili najbolji gradijenti u formiranju što ujednačenijih odeljenja na početku školovanja - rekao je Kuka, koji je magistrirao na beogradskom Filozofskom fakultetu, Katedra za didaktiku, a doktorirao na Pedagoškom fakultetu u Bitolju.

- U nižim razredima osnovne škole (II ciklus, od 1. do 4. rareda) suvišni su izborni predmeti, koje na tom uzrastu deci ustvari biraju roditelji - smatra sagovornik Tanjuga. Ovi predmeti uvode se od 7. razreda, kada učenik ima dovoljno iskustva za samostalna izbor.

Takođe, posle 6. razreda uvodi se polaganje obaveznog testa opšte informisanosti i testa intelektualnih sposobnosti, čiji bi rezultati, zajedno s podacima iz upitnika koji popunjava odeljenski starešina, bili osnov za formiranje novih odeljenja u 7. razredu.

Od 2. razreda niže srednje stručne škole (VI ciklus) uvode se štručne obrazovne oblasti, a na kraju VII ciklusa (4. razred, gimnazija i više srednje stručne škole) učenik je završio više srednje stručno obrazovanje, navodi se u projektu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 80 ljudi “praktičara” iz prosvete.

- Projekat je izašao 2009. godine i mi smo još tada predložili da osim polaganja srpskog jezika i matematike deca polažu i test opšte informisanosti - rekao je Kuka i naveo da se testom opšte informisanosti ne umanjuje značaj i uticaj fizike, biologije, istorije, geografije, hemije, predmeta, koje deca od ove godine polažu na kombinovanom testu na kraju osmog razreda.

Govoreći o Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, prof. Kuka smatra da je “spisak lepih, teorijskih želja”, samo još jedna u nizu strategija, koje inače, kako kaže, imaju slabu primenu u našem društvu.

(Telegraf.rs / Tanjug)