Neiskorišćeni krediti nas koštaju 22 miliona evra!

Zbog kredita koji su nam odobreni, ali nisu iskorišćeni, Srbija je u poslednjih nekoliko godina na ime penala platila 22 miliona evra

Za kredite koji su nam odobreni, ali nisu iskorišćeni, država je od 2009. do kraja 2013. platila gotovo 22 miliona evra na ime penala. Za poslednjih desetak godina Srbiji je odobreno više od pet milijardi evra na ime kredita, a zbog nedostataka projekata iskoristila je tek trećinu.

Preporučujemo

Kako kažu u Ministarstvu finansija, za poslednje četiri godine izdatak na ime penala iznosio je tačno 21,98 miliona evra, pri čemu je za kaznene provizije direktno iz budžeta izdvojeno 14,92 miliona evra, dok je indirektno, mahom preko javnih preduzeća, plaćeno 7,51 milion evra.

Takođe, prema podacima ministarstva, Srbiji je u poslednjih desetak godina za različite projekte odobreno oko 5,05 milijardi evra kredita, ali je od toga iskorišćena tek trećina, odnosno 1,49 milijardi evra.

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov tvrdi da je najvažniji razlog što se krediti ne povlače - nedostatak projekata.

- Morala bi da postoji saglasnost o tome u šta će se ulagati, kao i konkretan i detaljan investicioni plan. U Srbiji, najčešće, nema ni jednog ni drugog. I u javnom i privatnom sektoru se dosta improvizuje i menjaju se, diskreciono, ciljevi i namene kredita - rekao je Gligorov.

On je dodao da Srbiji takođe nedostaju administrativne sposobnosti i preduzimljivost, jer krediti međunarodnih institucija, pored preciznog plana, obično podrazumevaju i zahtevnu dokumentaciju. Ovaj ekonomista upozorava da takva praksa može dovesti do ozbiljnih posledica, jer bi međunarodne instituije mogle da smanje obim kredita za Srbiju, jer bi zaključili da je bolje ta sredstva uložiti na drugom mestu.

Mnogi od kreditora su institucije poput Svetske banke, Evropske investicione banke (EIB), kao i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Srbija iz godine u godinu, umesto da povećava, sve manje koristi kredite. U prilog tome govori i podatak da su izdvajanja za penale od 2009. do kraja 2013. porasla gotovo četiri puta.

U 2009, prema tim podacima, trošak za penale bio je 2,06 miliona evra, 2,13 miliona u 2010, 4,47 miliona u 2011, zatim 5,57 miliona u 2012, dok je u 2013. za penale plaćeno čak 7,73 miliona evra.

Srbiji je, kažu u ministarstvu, samo u 2013. odobrena ukupno 1,01 milijarda evra kredita. Od toga je EIB odobrila 150 miliona za mala i srednja preduzeća, Ruska Federacija 579,37 miliona za projekte vezane za sprske pruge, a Kuvajtski fond "Železnicama Srbije" odobrio je kredit od oko 25 miliona evra za projekat železnička stanica Beograd centar.

Iste godine, izvozna banka Kine odobrila je Srbiji kredit od 217,08 miliona evra za Koridor 10, dok je nemačka razvojna banka KfW odobrila 46 miliona evra za vodosnabdevanje i kanalizacije u Vranju, Kruševcu i Užicu.

Međunarodne finansijske institucije zbog nepovučenih a odobrenih kredita naplaćuju kaznene provizije u rasponu od 0,25 do 0,75 odsto.

(Telegraf.rs / Tanjug)