Zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza podeljene oko Krima

Među onima koje su ispoljile najveću uznemirenost i osudile postupak Rusije svakako prednjače baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija, kao Moldavija i Gruzija, dok je najsnažnija podrška Moskvi upućena iz Kazahstana, Belorusije i Jermenije

Referendum na Krimu i zatim pripajanje ove ukrajinske teritorije Rusiji izazvalo je uglavnom negativne komentare u međunarodnoj zajednici, a kada je reč o bivšim sovjetskim republikama - reakcije su podeljene.

Preporučujemo

Za razliku od 2008. godine kada je ruska armija potpomogla odvajanje Južne Osetije i Abhazije od Gruzije, a niko od suseda nije podržao Moskvu, po pitanju odvajanja Krima, uz osude i uzdržanost, stigla je i podrška.

Među onima koje su ispoljile najveću uznemirenost i osudile postupak Rusije svakako prednjače baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija, kao Moldavija i Gruzija, dok je najsnažnija podrška Moskvi upućena iz Kazahstana, Belorusije i Jermenije.

Rusko-ukrajinski sukob za teritoriju pogodio je veoma osetljivu tačku postsovjetskog prostora - menjanje granica, jer skoro svaka država u svom sastavu ima region koji na ovaj ili onaj način zahteva nacionalnu autonomiju.

Litvanija se pridružila ostalim državama EU u osudi ruske akcije i odbijanju da prizna rezultat referenduma na Krimu, ali je predsednica Darija Gribauskajite bila veoma oprezna kada je govorila o ekonomskim sankcijama protiv Rusije.

- Možemo da srušimo našu ekonomiju, a u tom smislu i svoju i rusku - rekla je predsednica, dok je premijerka Litvanije Lajmdota Straujuma objasnila da bi sankcije Rusiji koštale zemlju stotine miliona evra.

Zabrinutost za sopstveni teritorijalni integritet izrazila je Letonija, gde je pokrenuta tema zaštite od ruske opasnosti, nakon izjave američkog senatora Džona Mekejna koji je rekao da su posle Ukrajine na redu Moldavija i Letonija.

Ministar odbrane Letonije Rajmond Vejonis, ocenjujući mogućnosti svoje vojske u eventualnoj odbrani od agresije, rekao je da bi se morali osloniti na gerilsku taktiku za koju su pogodne geografske odlike terena.

I Estonija je odbila da prizna krimski referendum ocenjujući ga nelegalnim, pozivajući građane da se priključe dobrovoljnoj Nacionalnoj ligi za odbranu.

Šef estonske diplomatije Urmas Paet, koj je u centar medijske pažnje došao zbog snimka telefonskog razgovora sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton kojoj je rekao da je opozicija angažovala snajperiste na Majdanu, predložio je da EU što pre potpiše sa Kijevom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Ministarstvo spoljinih poslova Gruzije saopštilo je da ne priznaje rezultat referenduma na Krimu i da njegovo odvajanje od Ukrajine smatra kršenjem međunarodnog prava i pozvalo je međunarodnu zajednicu da primora Rusiju na smirivanje situacije.

U Moldaviji, gde je na snazi zabrana održavanja referenduma o pitanjima od nacionalnog značaja, predsednik Nikolaje Timofti upozorio je Rusiju da bi ponuda Pridnjestrovlju da sledi primer Krima bila kontraproduktivna i bez pozitinog uticaja na Moldaviju i Rusiju.

Istovremeno, iako je parlament Moldavije ranije ovog meseca izglasao odluku o zabrani lokalnih referenduma o pitanjima od nacionalnog značaja, predsednik Vrhovnog saveta Pridnjestrovlja Mihail Burla zatražio je od predsednika ruske Dume Sergeja Nariškina da razmotri predlog o otcepljenju te teritorije od Moldavije i priključenje Rusiji.

U Azerbejdžanu gde predsednik Ilham Alijev obećava da će ponovo uspostaviti kontrolu u Nagorno-Karabahu, teritorijom kojom upravljaju Jermeni, ocenjeno je da bi kriza u Ukrajini trebalo da se reši u skladu sa tamošnjim Ustavom.

Analitičari primećuju da se Alijev našao između mogućnosti da sledi primer Rusije i da vojno zauzme Nagorno-Karabah i straha od ruske intervencije koja bi zauvek onemogućila njegov plan.

Moskva je ranije upozorila Baku da bi eventualni pokušaj nasilnog uspostavljanja kontrole u Nagorno-Karabahu mogao da izazove oružani konflikt sa Rusijom u skladu sa obavezama iz Ugovora o kolektivnoj bezbednosti.

Ruski predsednik Vladimir Putin održavao je stalnu telefonsku vezu sa partnerima iz Kazahstana i Belorusije, članicama Carinske unije, kao i sa Jermenijom koja bi uskoro trebalo da se učlani.

Od predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka moglo je da se čuje da ne strahuje da će Rusija da proguta njegovu zemlju, te da obe zemlje pripadaju jednom zajedničkom narodu - slovenskom, kao i Ukrajina.

Ministarstvo spoljinih poslova saopštilo je da se Belorusija protivi jednostranim i pristrasnim tumačenjima principa međunarodnog prava, kojima se pokušava da prikaže da su neki slučajevi jedinstveni, a drugi se ignorišu.

Jerevan je nedvosmisleno podržao Moskvu u vezi sa Krimom, a predsednik Serž Sargsjan rekao je da je to još jedan primer prava naroda na samoopredeljenje slobodnom voljom.

Kazahstanski zvaničnici ocenili su da je referendum na Krimu bio izraz slobodne narodne volje, a Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se saoseća sa odlukom Rusije u datim okolnostima.

Eksperti tvrde da je Astana pre nego što je uputila podršku Moskvi dobila čvrsta uveravanja da se krimski scenario neće ponoviti u severnom Kazahstanu, a u zapadnoj javnosti poslednjih nedelja spekulisalo se da će upravo ova zemlja biti nova ruska meta.

(Telegraf.rs / Tanjug)