Ovo je pet mogućih Putinovih poteza u borbi protiv Zapada

U narednih nekoliko godina Rusija bi mogla da preduzme još neke korake u cilju proširenja svojih granica. Agencija za savetničke usluge "Vikistart" je procenila šta bi sledeće moglo da se desi u ovom regionu

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je prošle nedelje zakon kojim je poluostrvo Krim i zvanično postalo deo Rusije. Ozvaničavanje je usledilo nakon što je Putin izvršio invaziju na Krim pod izgovorom da štiti interese Rusa, kao i čitave Rusije. Sve ovo dodatno je zaoštrilo odnose Rusije i Ukrajine i naišlo na neodobravanje Zapada. Analitičar i profesor Mark Galeoti iz Agencije za savetničke usluge "Vikistart" sastavio je pet mogućih narednih poteza ruskog predsednika u narednom periodu.

Preporučujemo

SCENARIO 1:

2015. godine : RUSI NA SANKCIJE ODGOVARAJU OFANZIVNOM SAJBER KAMPANJOM

EU i SAD na ruske poteze protiv Ukrajine odgovaraju sa strogim ekonomskim i političkim sankcijama. U nadi da će suzbiti dalje poteze Zapada, Rusija započinje brojne sajber napade, koje često izvode volonteri i patriotski hakeri. Napadi su mogući na ekonomske i novinarske institucije. Ovaj potez bi izazvao finansijske gubitke i ometanje komunikacije na Zapadu.

Rusija je oprezna u tome da ne preuzme ništa što bi moglo biti interpretirano kao "vojni napad" koji bi omogućio pokretanja člana 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani. Evropska Agencija za sigurnost interneta i informacija neće moći da se nosi sa količinom napada, a SAD neće znati da li da lansira protivnapad, koristeći američko sajber zapovedništvo, s obzirom na to da Rusija negira ulogu u napadima.

To će omogućiti pobedu Rusije dok bude jačala stavove u Moskvi. Ova situacija će ohrabriti i Zapad da dramatično poboljša pripreme za buduću odbranu i ofanzivu u obliku sajber konflikta.

SCENARIO 2:

2016. godine: RUSIJA ĆE PODRŽATI PUČ PROTIV LUKAŠENKA U SUSRET PREDIZBORNOJ POBUNI U BELORUSIJI

U novembru 2015. godine, predsednik Aleksander Lukašenko pobeđuje na još jednim nameštenim izborima. Ohrabreni uspehom ukrajinskih demonstranata u Kijevu, mlade demokrate okupiraju Trg nezavisnosti u Minsku. Sigurnosne snage nasilno pokušavaju da ih utišaju, ali su bezuspešni protiv "Antilukašenko" pokreta, koji na kraju dobija legitimnost.

U želji da se ne ponovi greška koja je učinjena sa Janukovičem u Ukrajini, Rusija će se složiti sa rezultatima međunarodnog nadzora izbora, odnosno prihvatiće činjenicu da su bili namešteni. Međutim, 2016. godine upotrebljavaju svoju mrežu agenata i vojnih savetnika kako bi izmanipulisali puč u saradnji s vojskom Belorusije. Lukašenka hapše, a ruske snage pomažu u suzbijanju snaga lojalnih njemu i potom će privremeni predsednik preuzeti dužnost.

Iako se slažu da su rezultati izbora prevara, EU i SAD osuđuju rusku ulogu, pa će tako optužiti Moskvu da se prema Belorusiji odnosi kao prema provinciji, a ne suverenoj naciji.

Kina je nezadovoljna, jer je proteklih godina Lukašenko s njima sarađivao. Zbog toga je njegov pad udar na njihove ekonomske ambicije u Istočnoj Evropi. Rusija se nada da novi vođa može reformisati ekonomiju tako da Belorusija postane Rusiji korisniji partner, kao i da može da umiri ulicu i bude lojalan namesnik. Međutim, ovaj scenario deluje nerealistično.

SCENARIO 3:

2017. godine: KORISTI VOJNE PLAĆENIKE U SOMALIJI RADI OSTVARIVANJA INTERESA

Za ruske civile koji su oteti u Somaliji, umesto da plati otkup, Moskva ipak bira da pošalje vojne saradnike iz jedne od svojih novih privatnih vojnih kompanija kako bi lansirala misiju spasavanja uz pomoć mornarice. Cilj je četvorostruki :

1. Isticanje sposobnosti ruskih privatnih vojnih kompanija u globalnom tržištu plaćenika.

2. Odvraćanje drugih od otimanja Rusa.

3. Predstava za nacionaliste kod kuće.

4. Podsećanje na to da su Rusija i Afrika potencijalni saveznici.

Ruske tajne službe objavljuju da je kamp otmičara u gradu Kismajo. Tim iskusnih agenata leti u Sudan, a ruska mornarica učestvuje u anti-piratskoj operaciji u blizini obale Somalije. Agenti se noću infiltriraju i napadaju kamp pod izgovorom mornaričkog bombardovanja s ruskog razarača. Žrtve su oslobođene iako su cenu platili mnogobrojni nedužni životi. Dok izražavaju zabrinutost za kolateralnu štetu, međunarodna zajednica nije potrešena, ili je privatno srećna što su Rusi preduzeli akciju kojom že odvratiti otmice u budućnosti.

SCENARIO 4:

2018. godine: RUSI ĆE POSLATI TRUPE U ISTOČNI KAZAHSTAN

Smrt kazahstanskog predsedničkog veterana Nazarbajeva 2018. godine i borbom za moć koja će nastupiti u zemlji, ostavlja političku situaciju te države nerešenom. Kina ima dugu tradiciju vojnog pritiska na Kazahstan. Dok motri preteće vojne manerve, Kazahstan ističe da je Rusija manja od dva zla. Prećutno se slaže sa ruskom okupacijom svog istočnog grada Oskemena, pod izgovorom da se tamo štiti ruska većina.

Stvarni i neizrečeni cilj je signal Pekingu, da Rusija garantuje sigurnost Kazahstana tokom ovog nesigurnog perioda. Međutim, Moskva želi da uspostavi vojnu stražu koja se kasnije može proširiti. Kina shvata zakone, ali ne može ništa da učini, SAD su tihe, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan su nervozni, ali i pored toga tihi. Evropa je uhvaćena nespremna. Ništa se ne radi po pitanju upada, jer Kazahstan tu temu ne izlaže međunarodno, već sve pokušava da se bilateralno dogovori sa Rusijom.

SCENARIO 5:

2020. godine: BLOKIRAĆE IZRADU GASOVODA OD TURKMENISTANA DO AZERBEJDŽANA

Do 2020. godine transjadranski gasovod je dovršen i prirodan gas se prevozi u Evropu iz Azerbejdžana. Suprotno tome, gasovod koji bi trebalo da sprovodi plin iz Turkmenistana i Kazahstana u Kinu, još nije dovršen. U potrazi za alternativama, Turkmenistan odlučuje da izgradi transkaspijski gasovod do Azerbejdžana kako bi otvorio rutu do Evrope.

Moskva se žestoko opire transkaspijskom gasovodu, jer predstavlja rival ruskom. Tvrdeći da postoji rizik uništenja okoline i da time Turkmenistan pokušava da oformi granice na moru, Moskva šalje svoju kaspijsku flotu ne bi li sprečila brodove inženjera da postavljaju delove gasovoda.Rezultat je da osiguravajuće kompanije i vlasnici brodova vide previše rizika u misiji postavljanja gasovoda i opozivaju brodove. Time je uspešno zaustavljen celi projekat.

EU i SAD osuđuju ruske taktike, ali nisu u mogućnosti direktno da intervenišu zbog logistike i udaljenosti. Dok bi Kina imala dugoročnu korist od transkaspijskog linka, to im nije dovoljno važno da zbog toga uđu u sukob s Rusijom. Sem toga, Peking ovaj ruski potez može koristiti kao presedan, za svoje vlastite unilateralne akcije u južnom kineskom moru.

(Telegraf.rs / Izvor: Dnevnik.hr)