LESKOVČANIN PREŽIVEO PAKAO U SLOVAČKOJ: Ispovest čoveka koji je otišao da zaradi za školarinu, a jedva je izvukao živu glavu!
Nakon nedelju dana gladovanja i ekploatisanja vratio se kući bez prebijenog dinara u džepu, a mladim nezaposlenim Leskovčanima savetuje da ni u ludilu ne nasedaju na priče o brzoj i lakoj zaradi u inostranstvu
Leskovčanin M. S. (20), verujući svom drugu koji je u nekoliko navrata odlazio u Slovačku da radi, odlučio je da i on "okuša sreću“ i zaradi novac da sebi plati školarinu na studijama, a odande je jedva izvukao živu glavu.
Preporučujemo
DODVORAVANJE KOSOVSKE VLADE: Priština nazvala magistralu imenom Bajdenovog sina Boa
VOZAČI, OPREZ: Na granicama čekanje do 60 minuta, evo gde su najveće gužve!
Nakon nedelju dana gladovanja i ekploatisanja vratio se kući bez prebijenog dinara u džepu, a mladim nezaposlenim Leskovčanima savetuje da ni u ludilu ne nasedaju na priče o brzoj i lakoj zaradi u inostranstvu.
HOROR U LESKOVCU: Zaključao se u stanu, polio benzinom i preti da će se zapaliti
Sve je zapravo počelo primamljivim ali sumnjivim internet oglasima za rad u Slovačkoj koji nose mnogobrojne opasnosti. Na preporuku svog druga i M. S. se uputio u "avanturu“ koja počinje iz Novog Sada.
- Čuo sam se sa čovekom koji mi je rekao da polazimo iz Novog Sada, da treba da ponesem svega 40 evra za put i još toliko kako bih imao za hranu za jedan dan jer već od ponedeljka počinjem da radim. Od samog starta je sve bilo sumnjivo, ali shvatio sam šta mi se dešava tek kada smo stigli u Trnavu - priča ovaj Leskovčanin za Jugmedia.rs.
NEZAPOSLENI STE I VOLITE PIVO? Imamo za vas posao iz snova, evo šta treba da uradite! (FOTO)
Čovek koji je bio spona između njega i kompanije u kojoj je trebalo da radi, predstavljao se kao zastupnik jedne slovačke agencije koja nema svoje predstavništvo u Srbiji.
- Ugovor sa agencijom se potpisuje tek kada stignemo tamo. Ja ne znam šta sam potpisao jer je ugovor bio na slovačkom, ali tada već nisam imao drugu opciju. Nakon toga počinje pravi pakao - poverava nam se ovaj mladić.
Ceo autobus budućih radnika ostavljen je ispred zgrade na periferiji Trnave koja je, prema rečima ovog Leskovčanina, izgledala kao koncetracioni logor.
- Na spratu ima po deset soba. U njima po osam ili devet kreveta. Unutra neverovatno smrdi, a na celom spratu samo jedno kupatilo. Imao sam sreće da budem prebačen u neki hotel, kao sa tri zvezdice, gde sam sobu delio sa još trojicom momaka iz Srbije. Ali, tamo smo na svakih pet minuta ubijali po jednu bubašvabu - kaže on.
Iz hotelske sobe nije izašao do petka, iako je trebalo da počne da radi od ponedeljka.
Niko u kompaniji zapravo nije znao da on treba da bude angažovan na poslovima u fabrici, molio je i dvorio da ga "ubace“, a pet dana je proveo živeći na jednoj kantici krema.
(Telegraf.rs)